Petar Vojinović: Nova saradnja sa Erbasom unapredila bi vazduhoplovnu industriju Srbije

BEOGRAD - U slučaju saradnje kompanije Erbas sa Srbijom u proizvodnji militarizovane verzije helikoptera H125M, i nove borbene besposadne letelice SiRTAP, jedan deo proizvodnje bi, pored namene za Vojsku Srbije, mogao biti namenjen međunarodnom tržištu, što bi dodatno unapredilo vazduhoplovnu industriju u Srbiji, izjavio je urednik portala TangoSix Petar Vojinović.

Ističe da je Srbija u prethodnih nekoliko godina već kupila helikoptere H145 od Erbasa, koji su malo veći od H125M, ali i helikoptere Super Puma za policiju što, prema njegovim rečima, predstavlja deo veće kupovine koja se dogodila i koja predstavlja industrijsku saradnju.

"Na početku je dogovoreno da se uloži... u Vazduhoplovni zavod 'Moma Stanojlović' koji je vojni remontni zavod i služi za remont vojnih vazduhoplova budući da su Jugoslavija i Srbija serijski proizvodile helikoptere Gazela koji su, na neki način, prethodna verzija helikoptera o kom ćemo govoriti", kaže Vojinović.

Nakon toga je, prema rečima Vojinovića, Srbija bila dovoljno hrabra i imala je inicijativu da iskoristi saradnju i da se nametne kao industrijski partner Erbasa u delu integracije domaćeg naoružanja na helikopter H145 koji je kupljen za vojsku i policiju.

Dodao je i da je na Sajmu vazduhoplovstva koji je održan u Parizu u junu ove godine, kompanija Erbas prišla Srbiji i predstavila joj dva prilično interesantna projekta, a to su proizvodnja militarizovane verzije helikoptera H125M i proizvodnja nove borbene besposadne letelice.

"Došlo je do predloga ideje Erbasa prema Srbiji, a verovatno je trenutno u toku procenjivanje inženjerske, proizvodne i tehnološke sposobnosti Srbije da to uradi. Kada kažemo militarizacija helikoptera, mislimo na naoružavanje helikoptera H125M, a u Erbasovoj proceni je da je sada došlo do specifične upotrebe borbenih helikoptera, pre svega zbog rata u Ukrajini, te je prihvatljivo da helikopteri budu laki, ne toliko oklopljeni, kao i da se mogu proizvoditi brže", rekao je Vojinović.

Dodao je i da je malo verovatno da se Srbija bavi proizvodnjom helikoptera budući da nema sposobnosti da helikopter sklapa od nule, ali da je prema njegovim rečima, izvesnije da se bavi samo integracijom naoružanja na helikoptere, što već predstavlja dovoljno veliki posao.

"Mi smo sada, nekarakteristično za veličinu zemlje i vojske, počeli operativno da koristimo nekoliko tipova borbenih bespilotnih letelica, ne samo letelica za nadzor, već i letelica koja imaju ubojna sredstva. Kupili smo najnoviju verziju borbenih bespilotnih letelica iz Kine bez otkrivanja koji je broj kupljen", rekao je Vojinović i dodao da je zbog upotrebe bespilotnih letelica, Erbas prepoznao kvalitet Srbije i ponudio najnoviji projekat besposadne letelice SiRTAP.

Istakao je da je ideja o besposadnoj letelici SiRTAP potekla iz Španije i da bi ta letelica nakon proizvodnje trebalo da bude u kategoriji srednjih sposobnosti koje obuhvataju visinu leta preko 7km, ostanak u vazduhu preko 20 časova, kao i sposobnost raznih sredstava nadzora, nošenje vođenih ubojnih sredstava vazduh zemlja, nešto što je prema rečima Vojnovića, tehnološki prilično napredno.

Vojinović kaže da će, pored namena za Vojsku Srbije, jedan deo letelica vetovatno biti namenjen za međunarodno tržište, ali da još uvek ništa nije potvrđeno.

Dodaje i da bi saradnja Erbasa sa Srbijom, odnosno zajednička proizvodnja militarizovane verzije helikoptera H125M i nove borbene besposadne letelice kao i njihov izvoz, doveli do unapređivanja vazduhoplovne industrije u Srbiji.

Komentarišući situaciju na beogradskom aerodromu, ogromne gužve zbog povećanog broja putnika i čekanje satima zbog kašnjenja letova, Vojinović kaže da je ove godine prijavljeno čak 40-50 odsto više putnika u odnosu na prethodnu.

"Situacija na evropskim aerodromima je skoro identična. Pre par dana je zbog nedostatka fizičkih radnika koji opslužuju avion, let iz Minhena do Beograda zbog obaveze rasporeda u kontroli leta morao da odleti bez prtljaga, a prtljag je stigao sledećim letom", rekao je Vojinović i dodao da je čitava indsutrija tokom korone morala masovno da otpušta radnike, kao i da je kasnije nastao problem prilikom novog zapošljavanja.