Beograd može postati globalni igrač kada je reč o startapovima

BEOGRAD - Beograd može postati globalni igrač kada je reč o starapovima - njihovim aktivnostima i saradnji koju ostvaruju, pokazalo je istraživanje kompanije "Startup Genome".

Istraživanje, koje je predstavljeno na završnom panelu prvog dana međunarodne konferencije ''AI_4_LIFE: Biotech Future Forum'', pokazalo je da se Beograd po relativnoj aktivnosti startapova kao i broju dogovora i ostvarenoj saradnji rangira na mesto odmah iza prvoplasiranog Strazbura.

"Beograd može da postane globalni igrač. Ono što najčešće vidimo u ekosistemima prirodnih nauka je da startapovi prelaze u inostranstvo gde se takmiče na globalnom tržištu. Iako to može da se vidi kao gubitak na lokalnom nivou, oni često dobijaju pristup investitorima sa globalnim iskustvom koji im pomažu u napretku", rekao je istraživač u "Startup Genome" Forest Rajt na panelu na kojem su pored zaključaka istraživanja o inovacionom ekosistemu Srbije, učesnici istakli značaj međunarodne saradnje i jače povezanosti nauke i privrede.

U diskusiji koju je moderirala Smiljana Krivokuća generalna direktorka BIO4 Kampusa koji će po završetku izgradnje postati regionalni centar za razvoj i istraživanje i "sabirni centar" svetskih talenata, što je i Vlada Srbije identifikovala kao jednu od najvažnijih strategija za pospešivanje tehnološke konkurentnosti Srbije na globalnom nivou, učestvovali su i Ignasio Gonzales Suarez, rukovodilac naučnog angažmana za Evropu u kompaniji "Filip Moris", dekan novosadskog Farmaceutskog fakulteta Nataša Jovanović Lješković, menadžer za međunarodni razvoj poslovanja u kompaniji „TECNALIA" Goran Bijelić.

Dekan je naglasila sjajan potencijal Srbije ali je i dodala da je neophodno da se pojača saradnja nauke i privrede.

"U holandskom ekosistemu prirodnih nauka sve strane imaju potpunu podršku, dobru interakciju i povezanost. Svaki naučnik ne može da bude preduzetnik, ali ako postoji talenat on se mora podržati i negovati", rekla je Jovanović Lješković.

Gvoreći o BIO4 Kampusu koji predstavlja najveće pojedinačno ulaganje u srpsku nauku od oko 450 miliona evra, a ujedno predstavlja i najveći pokušaj da se sjedine privreda i nauka i pospeši preduzetništvo u nauci, Bijelić je ukazao i na značaj iznalaženja međunarodnih partnerstva.

Gonzales Suarez je istakao i primer kompanije "Filip Moris", koja je, prema njegovim rečima, uspela da postigne potpunu transformaciju i pokušava da inovira na samoj "ivici" nauke.

BIO4 Kampus, kao istraživački i razvojni centar, okupiće ključne aktere u oblastima biomedicine, biotehnologije, bioinženjeringa, veštačke inteligencije, zaštite životne sredine i očuvanja biodiverziteta.

Sadržaće naučne institute, fakultete, BIO4 startape, centre izuzetne naučno-istraživačke infrastrukture, studentski i istraživački smeštaj, kongresni i multimedijalni centar, kao i prostor za velike farmaceutske, biomedicinske i biotehnološke kompanije.

Glavne teme konferencije, koja se nastavlja i sutra između ostalog su i državne strategije za veštačku inteligenciju, njen uticaj na transformaciju života, snaga genetičkih podataka u zdravstvenom sistemu u, inovativna rešenja za lečenje različitih vrsta raka, kao i revolucionarni naučni rezultati iz BIO4 Kampusa.

Skup koji je otvorila ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović okupio je više od 1.000 učesnika iz 15 zemalja i 37 govorinika.

Organizuje ga Vlada Srbije u saradnji sa Skupštinom Srbije, Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Kancelarijom za IT i eUpravu, Centrom za četvrtu industrijsku revoluciju, Svetskim ekonomskim forumom, BIO4 i UNDP.

Na otvaranju su se obatili i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Mirek Dušek i pomoćnica generalnog sekretara UN i regionalna direktorka UNDP-a za Evropu i Centralnu Aziju Ivana Živković.