Pešačka tura na Velikom ratnom ostrvu - jedinstvena avantura u Beogradu

BEOGRAD - Opština Zemun počela je sa organizacijom ovogodišnjih tradicionalnih pešačkih tura na Velikom ratnom ostrvu i te ture su retka prilika da Beograđani u svom gradu dožive uzbudljivu avanturu u prirodi.

Pešačke ture na tom zaštićenom prirodnom dobru organizuju se svakog leta sa ciljem da se podstakne ekološka svest ljudi o značaju očuvanja ekoloških staništa.

"Smatram da građani koji posete ovu ekološku turu odlaze oplemenjeni, a naročito mi je drago što na ekološku turu dolazi mnogo dece, jer se ekološki svesna bića formiraju u najranijem uzrastu. Ništa nije toliko veliko, lepo i značajno kao iskustvo", ističe vodič tura Tanja Kukobat iz opštine Zemun.

Naglašava da mnogi ljudi ne shvataju značaj Velikog ratnog ostrva za prestonicu.

"Takva oaza prirode u srcu velegrada je veoma retka i za naše zdravlje veoma važna. Vode oko ostrva i samo ostrvo predstavljaju prirodnu laboratoriju i prirodni prečištač vazduha, vode i zemlje", ističe naš vodič.

Dodaje da se svake godine šetači se upoznaju sa florom, faunom, režimom zaštite i o pravilima ponašanja u prirodi.

"Ove godine se ekološke pešačke ture održavaju od 9 do 12 časova. Grupe su do 30 građana, tako da molim građane da se prijave", poručuje Kukobatova.

Bez obzira što se ture organizuju svake godine, naglašava da se Veliko ratno ostrvo svake godine menja.

"Kao što raste njegova površina, menja se i oblik njegovih obala. Baš me je neko od šetača pitao kojeg je oblika, kojih dimenzija, širine, dužine ostrvo. Ja mu to ne mogu reći, jer se svake godine menja. Do 70 odsto ostrva bude poplavljeno u toku godine", istakla je Kukobatova.

Prva zona zaštite ostrva je njena unutrašnjost, gde je većina životinja, obale ostrva i 50 metara akvatorije oko ostrva, koji većinom čine podvodni sprudovi.

Pešačka tura obuhvata drugu zona zaštite i to je zona rekreacije i staza koja je dugačka 4,5 kilometra, a koja pruža odličan uvid u ono što je Veliko ratno ostrvo.

"Ovde imate preko 5.000 jedinki ptica u januaru, preko 206 vrsta ptica koje dolaze u različito doba godine. One se ovde gnezde, hrane ili samo slete", priča naš vodič.

Najznačajnija ptica ostrva je orao belorepan i trenutno je na ostrvu samo jedan par, jer njima treba jako velika teritorija.

"Oni se svake godine gnezde i svake godine dobijamo po dva mala orlića. Oni kasnije odlete i traže svoje stanište. Mi smo veoma srećni što imamo orla belorepana. To je najveća ptica grabljivica Evrope i prisustvo predatora tako visokog nivoa ukazuje na zdravu životnu sredinu. Ovo je za njega predivno stanište. Svuda okolo voda prepuna ribe, visoko drveće, puno ptica, žaba, zmija, može da se hrani čim hoće", priča naš vodič.

Ističe da se ljudi najviše raspituju za divlje svinje, jer su im one najzanimljivije kao invazivne vrste.

Upravo su divlje svinje razlog zbog kojeg svako na turu kreće na sopstvenu odgovornost, ali stvari nisu tako strašne kao što izgledaju.

"Ostrvo je pre tri godina naselila populacija divljih svinja. Na razne načine je Zelenilo pokušalo da ih se otarasi, ali nisu uspeli. To su hibridi domaće i divlje svinje i mnogo su pametne. Na sreću, plašljive su i beže od ljudi", navodi Kukobatova.

Ističe da su divlje svinje jedna od 100 najinvazivnijih vrsta.

"Zimi riju puteve, čupaju nove stabljike koje je Zelenilo zasadilo, čupaju korenje. One se uvek snađu za hranu i velike su štetočine", kaže vodič.

Sem divljih svinja ima srndaća, primećen je šakal, tu je vizonski pacov, razne vrsta miševa, a pronađena je i najmanja vrsta slepog miša.

Nema nijedne otrovne vrste zmija.

"Klinci uvek pitaju da li ima vukova. Posle ekološke pešačke ture mi imamo lepu radionicu za decu i šaljivi eko kviz, pitamo po nešto i odrasle što su zapamtili od naše priče", dodaje Kukobatova.

Ostrvo ne karakteriše veliki diverzitet biljnog sveta, a vegetacija je tipična za plavne doline Save i Dunava.

"Badenasta srca, bela vrba, crna i bela topola, zeleni jasen, glog. Zelenilo, koje se stara o ostrvu, sadi na hiljade stabala hrasta, zelenog jasena, sibirskog bresta, u nameri da ostrvo bude što zelenije i da bude stanište što više vrsta", priča Kukobatova.

Ipak, ima nekih izuzetaka, i veoma zanimljivih primeraka drveća, a jedna od njih je albicija, tip mimoze koji je karakterističan za mediteranske zemlje, a koju je zasadio jedan od ljudi koji imaju brvnaru na ostrvu.

"Izabrao je mesto koje je suvo i koje se nikada ne plavi i izrasla je u predivno mediteransko drvo. Njeni prelepi cvetovi padaju na zemlju i prave treset koji poboljšava kvalitet zemlje", kaže Kukobatova.

Pokazala nam je i šumarak taksodijuma, močvarnog čempresa, vrlo neobične i prelepe biljke.

"Ima prelepe iglice i nežno zelenu boju na proleće, pa se menja u zelenu, da bi u jesen bila riđa. On je veštački donesen i o njemu brinu ljudi iz Zelenila, a radnica koja radi na njemu sva je izuzedana od bumbara, pošto bumbari obožavaju taj čemres", priča vodič.

Na ostrvo su donesene i neke invazivne biljke poput američkog krastavca i lijana.

"Lijane prekriju drveće vrbe i topole i time sprečavaju fotosintezu i bukvalno sravne teren sa zemljom. Ovde je do pre tri, četiri godine bio šumarak vrba. Sada nema ništa", pokazuje nam naš vodič.

Na ostrvu je zabranjena gradnja, ali je ono ipak, puno uglavnom daščanih kućica, koje su u stvari nekada bile šupe za odlaganja alata i mesta u koje su se ljudi koji su tu obrađivali zemlju sklanjali od oluje, jer je opština Zemun do pedesetih godina prošlog veka iznajmljivala zemlju ljudima koji su želeli da je obrađuju.

"Kažu da je tu rasla najkrupnija i najukusnija boranija, krastavci i ostalo povrće. Logično, jer Dunav nanosi mulj, organsku materiju i stalno prirodno đubri ostrvo", konstatuje Kukobatova.

Kada je 2005. Veliko ratno ostrvo proglašeno za zaštićeno prirodno dobro, doneta je odluka da se kućice uklone, ali se od toga odustalo, i odlučeno je da se dozvoli da se kućice uruše same.

Međutim, izgleda da vlasnici ne dozvoljavaju kućicama da se uruše, tako da je sve to evoluiralo u neku vrstu vikend naselja na ostrvu.

"Prema zakonu, na Velikom ratnom ostrvu dozvoljene su svega dve, tri kućice Zelenila koje održava ostrvo i koje radi ogroman posao. Ove staze za godinu dana potpuno zarastu i neprohodne su, priroda se bori za život i Zelenilo ovde obavlja ogroman posao da bi mi mogli da prođemo. Takođe, vode računa, pre svega, da nam neka od grana ne padne na glavu", objašnjava Kukobatova.

Koliki utisak pešačka tura po Velikom ratnom ostrvu ima na naše sugrađane potvrdili su nam i oni sami.

Iva Jelić je došla sa decom, a živi u Zemunu, preko puta Velikog ratnog ostrva.

"Ovo je divna prika da se upoznamo sa Velikim ratnim ostrvom, jer ne znamo ništa o njemu sem da ima mnogo vrsta ptica. Divna tura. Vodič jako dobro priča, tako da je ovo prilika da naučimo nešto novo", kaže Iva.

Drugi sugrađanin nam kaže da je prvi put tu, iako ima 70 godina.

"Prolazio sam mnogo puta, ali nikada nisam svratio. Nisam verovao da tako nešto ima u srcu Beograda. Gledao sam ga, znao šta je, ali je sasvim drugi osećaj gledati sa obale i biti na licu mesta", kaže on.

"Lepo, zanimljivo. Fino je videti. Tako smo blizu Beograda, a priroda je blagonaklona. Gospođa tako divno priča, tako da preporučujem", kaže druga sugrađanka.

Veliko ratno ostrvo pruža se na 1.172. do 1.169. kilometru rečnog toka Dunava i nastalo je pre oko 500 godina.

Dobilo je naziv po svojoj burnoj istoriji, jer su ga vojske uglavnom koristila za bombardovanje i osvajanje Beograda, prvo Turci, pa Karađorđevi ustanici, a zatim i Austrougari.

Pedesetih godina prošlog veka, pokušano je da se ostrvo izbageriše, a zemlja sa njega nanese na močvarni Novi Beograd, ali je u te tri godine, od 1949. do 1952., Dunav toliko plavio da nisu mogli ništa da urade.