Marjanović: Nova podzemna garaža u Vlajkovićevoj imaće 284 parking mesta

BEOGRAD - Nova podzemna garaža u Vlajkovićevoj ulici, u okviru kompleksa oko Narodne skupštine Srbije, biće na četiri nivoa i imaće 284 parking mesta, a nakon njene izgradnje biće uređen i prvi arheološki park.

Predsednik GO Stari grad Radoslav Marjanović izjavio je za Tanjug da o tome koliko je projekat izgradnje podzemne garaže u Vlajkovićevoj ulici važan za Stari grad najbolje govori podatak da će broj novih parking mesta u podzemnoj garaži biti jednak ukupnom sadašnjem broju parking mesta u Kosovskoj, Majke Jevrosime, Kondinoj, Vlajkovićevoj i delu Palmotićeve ulice.

"Predviđeno je da će ulaz u podzemnu garažu biti u Vlajkovićevoj, a izlaz u Kosovskoj ulici, sa po dve saobraćajne trake. Deo koncesije za ovu garažu dodeljen je na 40 godina kineskoj kompaniji", rekao je Marjanović.

Naveo je da će ceo plato, odnosno krov pozdemne garaže, biti ozelenjen kao što je to urađeno kod Starog dvora, a da će izgradnjom podzemne garaže deo parka dobiti formu krovnog vrta, koji će biti popločan, ozelenjen, osvetljen i opremljen mobilijarom.

"S obzirom da će ova podzemna garaža biti izgrađena na prostoru arheološkog nalazišta „Antički Singidunum”, Grad Beograd je potpisao ugovor sa Arheološkim institutom SANU, kako bi se nakon opsežnih istraživanja zaštitilo sve što arheolozi otkriju na lokacijama budućih podzemnih garaža", ukazao je Marjanović.

Prema njegovim rečima, da arheološki ostaci ne treba da budu prepreka modernom razvoju grada svedoče primeri iz svetskih metropola, posebno Rima ili Atine, koji dokazuju da projektna rešenja izgradnje podzemnih garaža, metro stanica ili podzemnih prolaza daju veliku mogućnost za zaštitu kulturno-istorijskog nasleđa i izlaganje javnosti, dok se u isto vreme dobija i funkcionalni prostor za rešavanje saobraćajnih problema.

Direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković kaže za Tanjug da je tim stručnjaka iz Muzeja grada Beograda počeo zaštitna arheološka iskopavanja, što je osnovni, uz prateću dokumentaciju, i najvažniji vid zaštite arheološkog nasleđa.

"Možemo da izdvojimo novčiće iz različitih perioda, delove nakita od zlata ili sa poludragim kamenjem, retke staklene igle, porcelane i keramičke posude iz pojedinih slojeva, 16 grobnica, od kojih su dve u vidu zidanih svodnih grobnica od opeke, dve sa ukopanom konstrukcijom od opeka, četiri sarkofaga, do dobro očuvanog ostatka rimskog vijadukta iz antičkog perioda dugog 70 metara", navela je Medaković.

Dodala je da je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda osnovao stručnu komisiju za vrednovanje i prezentaciju otkrivenih nepokretnih nalaza sa idejom da arheološka struka donese stav o značaju i načinu njihovog prezentovanja.

Prema njenim rečima, Zavod je propisao mere tehničke zaštite za izradu projekta, njegove preventivne konzervacije i privremenog izmeštanja na osnovu uslova Republičkog zavoda za zaštitu spomenika.

„Trenutno se radi na izmeštanju rimskog vodovoda, što je zahtevan posao. Delovi će se rezati sa specijalnim alatima, a svaki segment kanala od po jednog dužnog metra pakovaće se u namenske sanduke, da ne dođe do mehaničkih oštećenja. Nakon izgradnje garaže akvadukt će se vratiti na ovu lokaciju i biće izložen zainteresovanoj javnosti, od stručne, do građana i turista", navela je Medaković.