Predstavljeno istraživanje o urbanoj mobilnosti u Beogradu: Pešaci najugroženiji

BEOGRAD - Panel o urbanoj mobilnosti u Beogradu, na kojem su predstavljeni rezultati istraživanja koje je obuhvatilo sve kategorije učesnika u saobraćaju s ciljem povećanja bezbednosti i pristupačnosti urbanih saobraćajnih površina za ranjive kategorije učesnika u saobraćaju održan je danas u Beogradu.

Panel "Urbana mobilnost u Beogradu" je deo projekta "Beograd na pravom putu" koji će omogućiti da se identifikuju i analiziraju ključne problematične zone u gradu, a rezultati istraživanja i anketiranja istakli su značajne probleme u oblasti saobraćajne bezbednosti u Beogradu.

Događa održan u u hotelu "Mona" organizovao je Institut za istaživanje i razvoj dobrih praksi "Wellbeing International", a panel je otvorio inženjer saobraćaja i predstavnik Instituta Mijat Cerović koji je rekao da je cilj povećanje bezbednosti i pristupačnosti urbanih saobraćajnih površina za ranjive kategorije kao što su pešaci, biciklisti i osobe sa invaliditetom.

"Naš cilj je da povećamo bezbednost i pristupačnost urbanih saobraćajnih površina za ranjive kategorije učesnika u saobraćaju. Projekat će omogućiti identifikaciju i analizu ključnih problematičnih zona u gradu, obrazovanje javnosti o značaju urbane mobilnosti i razvoj konkretnih rešenja uz učešće ciljnih grupa i stručnjaka.", izjavio je Cerović.

On je dodao da su na početku projekta analizirana strana i domaća istraživanja i radovi, zatim je urađena analiza dostupnih podataka vezana za saobraćajne nezgode na teritoriji Grada Beograda o poginulim licima iz grupe ranjivih kategorija.

"Ono što smo izdvojili kao ključni problem jesu pešaci, ranjive kategorije osobe sa invaliditetom, jer podaci pokazuju da 25 odsto svih poginulih u saobraćajnim nezgodama na teritoriji Srbije čine pešaci", rekao je Cerović.

Nakon analize dostupnih podataka, dodao je, izvršena je terenska analiza najkritičnijih lokacija odnonsno onih na kojima je nastradalo najviše lica iz ranjivih kategorija, ali i analiza postojećeg stanja infrastrukture i predložene su mere za unapređenje i dalji razvoj.

"Predložene su mere 'zona 30' koje bi mogle da se primene na nekim gradskim deonicama. Na osnovu odgovora 1.500 ispitanika izvučeni su zaključci i glavna razmatranja, pa tako došli do zaključka da je za samu ubranu moblinost potrebna edukacija, povećanje svesti građana o značaju urbane mobilonsti i o osobama sa invaliditetom, zatim poboljšanje postojeće, a izgradnja nove infrastrukture gde nedostaje", rekao je Cerović.

Rezultati anketa koje su pokazale stavove građana o bezbednosti u saobraćaju i efektivnosti trenutnih mera govore da 49 odsto stanovništva za kretanje po gradu koristi javni prevoz, a isti procenat koristi sopstveni prevoz.

Pešice na posao ide oko 23 odsto stanovništva, a vozači su sa 56 odsto identifikovali gužvu kao najveći problem.

Na nedostatak parkinga požalilo se oko 28 odsto vozača.

Kao najveći saobraćajni problem identifikovan je nedostatak metroa koji nedostaje čak za više od 38 odsto učesnika u saobraćaju.

Više od 50 odsto učesnika u saobraćaju ne koristi Beovoz zbog uglavnom, kako su navodili, loše povezanosti sa drugim vidovima saobraćaja.

Biciklistima i vozačima trotineta najviše smeta nedostatak biciklističkih staza i to čak za gotovo 60 odsto anketiranih, a na drugom i trećem mestu su reljef Beograda i odnos drugih učesnika prema njima.

Kako su statističke analize dešavanja u saobraćaju kao i izrađene ankete koje su obuhvatile sve kategorije učesnika u saobraćaju, njihove saobraćajne navike i posledice koje se dešavaju, došlo se do značajnih podataka i to da 45 odsto građana smatra da je sigurnost u saobraćaju prioritet, a 60 odsto ispitanika veruje da su potrebne bolje mere za zaštitu pešaka.

Detaljno istraživanje obuhvatilo je sve kategorije učesnika u saobraćaju, njihove saobraćajne navike kao i posledice koje takvo ponašanje nosi. Statistička analiza dešavanja u saobraćaju kao i ankete značajno su doprinele kreiranju strategije aktivnosti unutar projekta.

Projekat "Beograd na pravom putu: Urbana mobilnost sa fokusom na inkluziju i sigurnost" ima za cilj stvaranje bezbednijeg i pristupačnijeg urbanog prostora za sve građane, sa posebnim naglaskom na ranjive kategorije kao što deca, osobe sa invaliditetom i starije osobe.

Osnovni cilj projekta je povećanje bezbednosti i pristupačnosti urbanih saobraćajnih površina za ove kategorije učesnika u saobraćaju.

Kako su naveli ogranizatori, očekuje se da će rezultati ovih analiza i anketa u okviru projekta doprineti značajnim unapređenjima u gradskoj infrastrukturi i povećanju svesti javnosti o važnosti inkluzivne urbane mobilnosti, kao i da će podstaći bližu saradnju između lokalnih vlasti, organizacija i zajednica u cilju stvaranja dugoročnih rešenja za unapređenje urbane mobilnosti.