Količina pomoći isporučena Gazi na najnižem nivou od decembra uprkos ultimatumu SAD

GAZA - Količina pomoći koja je stigla u Gazu pala je na najniži nivo od decembra, a ovog meseca je u palestinsku enklavu preko izraelskih punktova ušlo samo 8.805 tona hrane, pokazuju zvanični izraelski podaci.

Priliv pomoći u Pojas Gaze je smanjen uprkos ultimatimu američkih vlasti da će uvesti sankcije ukoliko se isporuke pomoći u enklavu ne povećaju u roku od 30 dana.

Rok da se ispune američki zahtevi ističe danas ili sutra, a očekuje se da će SAD smanjiti isporuku oružja Izraelu ukoliko ti zahtevi ne budu ispunjeni, prenosi "Gardijan".

Izraelske vlasti su u ponedeljak najavile proširenje jedne ''humanitarne zone”, dodajući unutrašnje oblasti koje bi mogle delimično da ublaže probleme prenaseljenosti i da omoguće nekim raseljenim ljudima da se udalje od obale tokom zime.

Uprkos tome, čini se da je Izrael ignorisao većinu zahteva pomenutih u pismu koje je američki ministar odbrane Lojd Ostin poslao vlastima u Tel Avivu, navodi britanski list.

Zvaničnici za pomoć u Gazi opisuju kao "apokaliptičnu" situaciju na većem delu teritorije, gde je više od 80 odsto stanovništva od 2,3 miliona raseljeno, a više od dve trećine zgrada uništeno ili oštećeno tokom 13 meseci rata.

''Skoro ništa više ne ulazi. Ima malo brašna, nešto tečnosti za pranje posuđa. Kilogram paradajza košta skoro 20 dolara. Čak i ako imate novca, nema šta da se kupi. Svi su ponovo gladni", rekao je jedan zvaničnik UN.

Izrael je uveo potpunu blokadu Gaze u prvim nedeljama rata, pre nego što je postepeno ublažavao ograničenja pod međunarodnim pritiskom.

Isporuka pomoći dostigla je vrhunac u maju, kada je u Gazu ušlo 117.000 tona hrane u više od 6.000 kamiona.

Na teritoriju su tada stigli i šatori, lekovi i druge ključne potrepštine.

Statistički podaci koje je objavio Kogat, izraelsko vojno telo zaduženo za koordinaciju humanitarne pomoći za Gazu, pokazuju da je samo 25.155 tona hrane ušlo u Gazu u oktobru, manje nego u bilo kom mesecu od decembra 2023.

U oktobru je u proseku bilo dozvoljeno da 57 kamiona dnevno uđe u Gazu, što je daleko manje u odnosu na 350 kamiona dnevno koliko zahtevaju SAD i 600 dnevno za koje agencije za pomoć tvrde da su neophodne za zadovoljavanje osnovnih potreba.

Do sada su na palestinsku teritoriju ušla samo 624 kamiona, pokazuje statistika Kogata.

Izraelski zvaničnici odbacuju optužbe da je pomoć namerno ograničena i optužuju humanitarne agencije da nisu organizovale njenu distribuciju.

Specijalisti UN za logistiku u Gazi navode da ih izraelske vojne operacije i opšte bezakonje često sprečavaju da prikupe zalihe i da je zbog toga stotine kamiona zaglavljeno na granici.

Humanitarne agencije se, takođe, suočavaju sa nedostatkom vozača, komunikacione opreme, zaštitne opreme, između ostalih poteškoća.

Od maja je odobrena samo desetina od više od 300 zahteva Kogatu za izdavanje dozvola pojedinačnim vozačima, rekli su zvaničnici UN.

Koordinacija sa izraelskim vojnim vlastima je naporna i dugotrajna, mnogi zahtevi za konvoje se odbacuju, a u oktobru su izraelske vlasti direktno odbile ili sprečile 58 odsto vozila s humanitarnom pomoći, saopštile su humanitarne agencije.

Bezakonje je dovelo do sistematske pljačke oko trećine celokupne pomoći koja je unesena u Gazu, rekli su zvaničnici UN.

Neke je uzeo Hamas, koji zadržava određeni uticaj na većem delu teritorije, ali većinu su ukrale kriminalne bande radi preprodaje.

Zaustavljeni su i privatni komercijalni konvoji, navode zvaničnici.

SAD su ranije zahtevale da Izrael dozvoli veću pomoć, ali nisu učinile mnogo da sprovedu svoje zahteve, a čak su navodno ignorisale tvrdnje sopstvenih agencija da je Izrael namerno blokirao isporuke hrane i lekova u Gazu, napominje "Gardijan".

Američki zakon, inače, nalaže da se prekine isporuka oružja zemljama koje sprečavaju isporuku pomoći koju podržavaju SAD.

Prošle nedelje, portparol američkog Stejt departmenta Metju Miler rekao je da je Izrael postigao određeni napredak objavljivanjem odluke o otvaranju novog prelaza u centralnoj Gazi i odobravanjem novih ruta isporuke, ali je istakao da se mora učiniti više.

U najvećoj krizi su stanovnici severa Pojasa Gaze, gde se nalaze opkoljeni gradovi Džabalija, Bejt Hanun i Bejt Lahija.

''Ljudi na severu Gaze nemaju ništa. Svakoga dana od 3. oktobra do kraja meseca, UN su tražile da odnesu pomoć u Džabaliju, ali su odbijene", rekao je jedan zvaničnik UN u Gazi.

Prošle nedelje, Komitet globalnih stručnjaka za bezbednost hrane (IPC) upozorio je na ''veliku verovatnoću da je glad neminovna u oblastima" severne Gaze.

Kogat je negirao da postoji rizik od gladi, rekavši da su se prethodne projekcije IPC-a pokazale kao netačne i da su se oslanjale na delimične, pristrasne podatke.

Izraelski zvaničnici tvrde da su, takođe, uspešno pomogli u kampanji vakcinacije protiv dečje paralize širom Gaze, kojom je obuhvaćeno 94 odsto ciljne populacije od 600.000 dece mlađe od deset godina.

''Postoji očigledan jaz između realnosti na terenu i iskrivljenih izjava koje su neke nevladine organizacije davale o Izraelu", rekao je Deni Danon, izraelski ambasador pri UN.

Od oktobra prošle godine u izraelskim napadima na Pojas Gaze ubijeno je najmanje 43.603 Palestinca, a ranjeno 102.929, prema informacijama palestinskog Ministarstva zdravlja.