UN: Za zaštitu svetskih ekosistema potrebno 384 milijardi dolara godišnje

NJUJORK – Investicije u zaštitu i bolje upravljanje svetskim ekosistemima treba da dostignu 384 milijarde dolara godišnje do 2025, da bismo se zaštitili od pretnji klimatskih promena i gubitka prirodnih resursa, objavila je danas organizacija za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija.

To je za preko dva puta više od sadašnjeg nivoa ulaganja.

Ova računica UN biće predstavljena na samitu o biodiverzitetu koji počinje sledeće nedelje u Montrealu, gde će zemlje pokušati da se dogovore o zaštiti prirode i divljih životinja od daljih gubitaka i degradacije flore i faune i krajolika.

Trenutno se godišnje troši 154 milijarde dolara, uglavnom od strane vlada, na akcije zaštite i bolje upravljanje vodama, zemljištem, vazduhom i divljim životinjama, poznatim kao „rešenja zasnovana na prirodi“, navodi se u izveštaju Programa UN za životnu sredinu (UNEP).

„Sredstva će morati da se povećaju nekoliko puta ako želimo da se pozabavimo trostrukom krizom degradacije - zemljišta, klime i prirode“, rekao je Ivo Mulder, šef UNEP-ove jedinice za finansiranje klime.

On je naveo da „oko 50 posto globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) zavisi od zdravih i dobro funkcionišućih ekosistema, pa ovo ne bi trebalo da bude previše težak teret i ako prolazimo kroz višestruke krize“ kao što su rat u Ukrajini i rastuća inflacija.

U izveštaju se ističe da vlade troše 500 milijardi do 1,0 bilion dolara godišnje na potencijalno štetne subvencije za ribarstvo, poljoprivredu i fosilna goriva.

Više od 100 zemalja obavezalo se prošle godine sporazumom potpisanim u kineskom gradu Kunmingu da rade na zaštiti biodiverziteta, ali nisu uspele da se dogovore o pitanjima kao što je finansiranje prevencije rasipničkog trošenja resursa u siromašnijim zemljama.

Ovogodišnji sastanak trebalo je da se održi u Kunmingu, ali je mesto održavanja promenjeno zbog kineske politike nultog kovida.

Kina će ostati predsedavajući samita.

Svetski lideri su poslednji put potpisali pakt o biodiverzitetu u Aičiju, u Japanu, 2010. godine, ali nijedan od ciljeva koje su postavili, kako bi se usporli gubici u ekostistemu do 2020. godine, nije ispunjen.

Akteri iz privatnog sektora učestvuju sa samo 17 posto u finansiranju rešenja zasnovanih na prirodi, uprkos njihovoj posvećenosti smanjenju emisija ugljenika i krčenju šuma, prema izveštaju UNEP-a.