U Budvi završen regionalni samit guvernera, ministara finansija i direktora poreskih uprava

BUDVA - Regionalni Samit guvernera, ministara finansija i direktora poreskih uprava završen je danas u Budvi finalnom sesijom "Odgovorna fiskalna politika – preduslov unapređenja stabilnosti”, na kojoj su prvi ljudi u resorima finansija Vlada regiona govorili o uticaju globalnih kretanja na javne finansije u regionu.

Ministar finansija Crne Gore Novica Vuković kazao je da su zemlje regiona Zapadnog Balkana pokazale snažnu otpornost, a Crna Gora se u tom delu, kako kaže, izdvojila, sačuvala makroekonomski okvir, i imala 6 % stopu rasta na kraju 2023, na šta su uticali spovođenje odgovornih fiskalnih politika, a i rezultati projekta Evropa sad 1 su postigli efekte 2022 i 2023.

On je kazao da crnogorska ekonomija beleži neto snažan rast poslednjih godina, te da je bankarski sektor tokom 2023. bio stabilan, profitabilan, visoko likvidan i dobro kapitalizovan.

Dodao je da je Vlada spovodila neohodne reforme u fiskalnoj politici kako bi dinamizirala dalji privredeni rast, gde je u osnovi svih poreskih reformi bilo proširenje poreske baze.

"Crna Gora je opredeljena prema jačanju regionalne saradnje, imamo izuzetne dobrosusedske odnose sa svim zemljama Zapadnog Balkana", kazao je Vuković.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović podsetio je da je Crna Gora dramatično smanjila inflaciju, da je javni dug smanjila sa 88 na 65, smanjila tekući deficit, održala nivo kapitalnih ulaganja na 6 procenata, održala visok nivo direktnih stranih investicija na 12 do 13 odsto BDP-a i povećala učešće radne snage u ukupno radnom aktivnom stanovništu.

Sebastian Sosa, šef kancelarije MMF-a za Zapadni Balkan ocenio je da su vlade u regionu reagovale na niz negativnih šokova, i to tako što su ubacile pakete stimulansa, prvo nakon pandemije, pa tokom rata u Ukrajini, zatim zbog enrgetske krize i to je u nekim zemljama predstavljalo velike fiskalne pakete, gde su te snažne politike pomogle da se ide kroz krize, ali sada je došlo vreme da se baferi skinu i da ekonomije budu spremne same da reaguju na šokove.

"Za fiskalnu poziciju to znači da sada nije vreme da se nastavi sa pružanjem fiskalnih stimulansa u regionu. Dalja stimulacija tražnje možda nije od koristi za ove zemlje. Tačno je da je inflacija pala brzo, ali treba pažljivo pratiti situaciju, jer je suštinska inflacija još tu, i još ima rizika. Nominalne zarade rastu brzo u nekim zemljama, što može izazvati inflaciju, pa zato mislimo da fiskalna politika ne sme biti ekspanzionistička, I to izbegavanje ekspanzije će otvoriti prostor za centralne banke da počnu da popuštaju kad dođe situacija za to", kazao je Sosa.

Milenko Krajišnik, predsednik Fiskalnog saveta Bosne i Hercegovine, istakao je kako mnogi pokazatelji pokazuju koliko je fiskalna politika važna.

On se složio da fiskalni stimulansi sada ne bi trebali da budu dominantni.

"Visoka inflacija je epizoda iza nas što ne znači da ne možemo biti ponovo izloženi inflatornim priitiscima, čak mislim da je vjerovatnoća za to velika. Moramo stabilizovati fiskalnu politiku i uvesti fiskalnu konsolidaciju da bismo dočekali neke nove krize", ukazao je Krajišnik.

On je naveo da je Republika Srpska imala značajno smanjenje duga, a da za 2024 planiran rast od direktnih prihoda od 10 posto.

Dušan Vujović, član predsedništva Saveza ekonomista Srbije govorio je o upravljanju fiskalnim i drugim kizama, i pomenuo da tokom kriza uvek postoje socijalni pritisci na plate i penzije, gde politika nije dobra u odgovoru na te pritiske, jer popušta i nema kredibilne odgovore.

"Zato je bitno održati dinamiku rasta, jer ako povećavate dohotke na račun deficita slabite svoju poziciju za budućnost", kazao je on

Podsetio je na izazove kakav je bio Covid i rat u Ukrajnii, a kao novi mogući izazov, pomenuo je veštačku inteligenciju.

Tokom finalne sesije, bilo je reči o značaju poštovanja fiskalnih pravila – i tome da li je potrebno rigidnije postavljanje, kao i o tome kako se upravlja javnim investicijama, konkretno o selekciji projekata na osnovu studija izvodljivosti, o transparentnosi i pozitivnom efektu na ukupnu ekonomsku aktivnost.

Prvi ljudi resora finansija u vladama regiona su govorili i o tome da li postoji dodatni fiskalni prostor za eventualne fiskalne stimulanse, ali i da li je vrijeme fiskalnih intervencija iza nas, kao i da li je vreme visokih fiskalnih deficita prošlost.