Zapadni Balkan treba da uloži najmanje 37 milijardi dolara naredne decenije zbog klimatskih promena

BEOGRAD - Šest ekonomija Zapadnog Balkana treba zajedno da ulože najmanje 37 milijardi dolara tokom naredne decenije kako bi adekvatno zaštitile građane i imovinu od sve većih štetnih uticaja klimatskih promena, zaključak je regionalnog Izveštaja o klimatskim promenama i razvoju (ČDR) Svetske banke koji je danas objavljen.

Ekonomije Zapadnog Balkana treba da povećaju otpornost na klimatske promene kako bi zaštitile građane i podstakle privredni rast, navodi se u izveštaju Grupe Svetske banke.

Kako je navedeno, sprovođenje adekvatnih mera u cilju odgovora na klimatske promene moglo bi doneti ogromnu korist Zapadnom Balkanu.

Ova ulaganja pomogla bi da se izbegnu gubici ljudskih života, imovine i produktivnosti, ali i da se podstakne privredni rast.

Izostanak akcije nije opcija za region, pošto je već pod snažnim uticajem klimatskih promena, navode iz SB.

Primera radi, tokom protekle decenije poplave su neposredno pogodile dva miliona ljudi, a njihovi efekti će se dodatno pogoršavati sa pojavom sve ekstremnijih padavina.

Sve veću pretnju predstavljaju i šumski požari, kojih je 2021. zabeleženo više od 1.500, što odgovara povećanju od 21 odsto tokom protekle decenije.

Suše negativno utiču na poljoprivrednu proizvodnju, a toplotni talasi doprinose zagađenju vazduha i tako izazivaju hiljade prevremenih smrti godišnje na Zapadnom Balkanu.

Klimatske promene jasna su pretnja za ekonomski razvoj Zapadnog Balkana", rekla je direktorka za Zapadni Balkan u Svetskoj banci Šaoćing Ju.

"Troškovi investiranja u prilagođavanje su značajni. Međutim, dobra vest je da su koristi od tih ulaganja još veće. Ako se pripremimo za klimatske rizike, možemo spasiti živote, sačuvati lokalne zajednice i podstaći privredni rast", dodala je ona.

Prema procenama Svetske banke, ulaganja u prilagođavanje na klimatske promene donose značajne prinose, i to naročito u ekonomijama nižeg i srednjeg nivoa dohotka, gde se za svaki uloženi dolar ostvari korist u vrednosti od oko četiri dolara.

Pored toga, zemlje Zapadnog Balkana treba da smanje svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte da bi ostale konkurentne, unapredile energetsku sigurnost i privukle strana ulaganja.

Pa, ipak, postizanje klimatske neutralnosti do 2050, u skladu sa ciljevima Evropske unije, zahtevalo bi dodatna ulaganja od 32 milijarde dolara.

Emisije gasova sa efektom staklene bašte moguće je svesti na nulu na nivou čitave privrede do 2050. ako bi postrojenja na solarnu energiju, energiju vetra i hidroenergiju mogla da proizvedu više od 95 odsto ukupne energije, što bi predstavljalo značajno povećanje u odnosu na sadašnji procenat od jedne trećine ukupne energije proizvedene iz ovih izvora.

Pored toga, neophodna je i dekarbonizacija sektora građevinskih ih objekata kroz ulaganja u energetsku efikasnost.

Nadalje i sektor saobraćaja mora doživeti dalekosežnu transformaciju kroz smanjenje tražnje za vozilima, usvajanje održivijih vidova prevoza i prelazak na električna vozila.

U izveštaju se naglašava da značajan deo potrebnih sredstava može doći iz privatnog sektora.

Međutim, da bi bile u stanju da mobilišu privatna ulaganja, zemlje Zapadnog Balkana moraju da obezbede stabilno regulatorno okruženje i atraktivna finansijska tržišta kako bi podstakle kompanije da iskoriste prilike koje pruža ova tranzicija.

"Prilagođavanje na klimatske promene od ključne je važnosti da bi zemlje Zapadnog Balkana mogle u što većoj meri da iskoriste svoj potencijal i podstaknu snažan, održiv razvoj", rekao je regionalni menadžer Međunarodne finansijske korporacije (IFC) za Zapadni Balkan Nikola Markije.

Dodao je da će zato od presudnog značaja biti učešće privatnog sektora.

"U ovom izveštaju prikazana je jasna i pravovremena putanja za ostvarenje nultog nivoa emisija uz istovremeno staranje o zaštiti lokalnih zajednica i ostvarenju ekonomskih koristi od ove zelene tranzicije", pojasnio je Markije.

U izveštaju ČDR za Zapadni Balkan predstavljeno je nekoliko preporučenih javnih politika koje će omogućiti ovom regionu da do 2.050 ostvari klimatsku neutralnost. Te preporuke su podeljene na tri kategorije javnih politika:

Horizontalne: uspešno prilagođavanje na klimatske promene i ublažavanje njihovih efekata zahteva povezivanje institucija u cilju sprovođenja aktivnosti u ovim oblastima. Primera radi, nužno je osnovati posebne državne organe ili komisije usredsređene na klimatske promene, a nacionalne obaveze u pogledu klimatskih promena trebalo bi da predstavljaju osnovu za rešavanje svih klimatskih pitanja.

Prekogranične: saradnja između zemalja ključna je značaja za otklanjanje klimatskih rizika koji nadilaze geografske granice. Jačanje regionalnih institucija neophodno je da bi se omogućila koordinacije na poljima kao što su sistemi za rano upozoravanje, zajedničko upravljanje resursima i harmonizacija energetskih sistema.

Ciljane: odgovor na konkretne potrebe osetljivih zajednica nužno je za delotvornu primenu rešenja i sprovođenje javnih politika. Među ciljanim politikama su reforme obrazovanja i obuke kako bi se unapredili mobilnost radne snage i aktivnosti na usvajanju klimatski pametnih praksi.

Grupa Svetske banke pomaže državama da ograniče emisije gasova sa efektom staklene bašte i izgrade otpornost na ekstremne vremenske prilike.

Grupa je sebi postavila ambiciozan cilj da do 2025. opredeli 45 odsto svog finansiranja za klimatske aktivnosti, pri čemu će sredstva biti ravnomerno raspodeljena na ublažavanje posledica klimatskih promena i prilagođavanje na njih.

Tokom fiskalne 2023. i 2024, Grupa Svetske banke obezbedila je skoro 1,2 milijarde dolara za finansiranje klimatskih aktivnosti na Zapadnom Balkanu.