Fiskalni savet: Upotrebu budžetske rezerve ograničiti na 3,0 odsto budžetskih prihoda

BEOGRAD  - Fiskalni savet Srbije u izveštaju o tekućoj budžetskoj rezervi i rebalansu u Srbiji preporučuje Vladi Srbije da dozvoljenu upotrebu budžetske rezerve odmah ograniči na 3,0 odsto budžetskih prihoda, a u srednjem roku na 2,0 odsto, umesto sadašnjih 4,0 odsto

Analiza Fiskalnog saveta je pokazala da se budžetska rezerva preširoko koristi, za namene koje nisu u duhu ovog instrumenta, navodi se u izveštaju i dodaje da bi prvi korak u rešavanju ovog problema bilo zakonsko umanjenje dozvoljenog iznosa koji se može preraspodeliti na ovaj način.

Ocenjuje se da je u kratkom roku moguće i lako izvodljivo da se tekuća budžetska rezerva umanji sa sadašnjih 4,0 odsto budžetskih prihoda na 3,0 odsto, dok bi u srednjem roku, nakon definisanja održivog sistematskog rešenja za finansiranje pojedinih standardnih korisnika budžetske rezerve, kao što su lokalne samouprave, verske organizacije, sportski savezi, tekuću rezervu poželjno dodatno umanjiti na 2,0 odsto budžetskih prihoda.

Pomenuti korisnici, lokalna samouprava, verske organizacije i sportski savezi se prema ovom izveštaju znatno češće pojavljuju od drugih među korisnicima novca iz budžetske rezerve.

Tako se na njih odnosilo 249 od ukupno 1.305 analiziranih rešenja a ukupna sredstva koja su za njih isplaćena kroz budžetsku rezervu od 2018. do kraja 2023. iznose oko 365 miliona evra, od čega je 225 miliona dato za lokalnu samoupravu, 75 miliona za verske organizacije i 65 miliona za sportske saveze.

Ograničenje na 2,0 odsto, pojašnjavaju iz Fiskalnog saveta, ne bi bilo presedan za Srbiju, jer je ono, kako se ističe, važilo i pre izmena Zakona o budžetskom sistemu iz 2015. i 2016. godine, kojima je dozvoljena preraspodela preko tekuće budžetske rezerve povećana sa 2,0 na 2,5 odsto budžetskih prihoda, a zatim i na sadašnjih 4,0 odsto prihoda.

U Fiskalnom savetu smatraju da se upotreba budžetske rezerve ne prikazuje se dovoljno transparentno, da bi trebalo da se jasno definišu i ograniče namene za koje ona može da se koristi, kao i da se mora prekinuti s praksom usvajanja rebalansa budžeta po hitnom postupku.

Iz Fiskalnog saveta podsećaju da se tekuća budžetska rezerva u osnovi popunjava sredstvima koje budžetski korisnici tokom godine nisu realizovali u skladu sa inicijalno predviđenim budžetom.

Ta sredstva se onda odlukom Vlade Srbije preusmeravaju na korisnike i projekte za koje se pokaže da za njih budžetom nije bilo predviđeno dovoljno sredstava.

Zakonski dozvoljen maksimalan iznos sredstava koja se mogu preusmeriti preko budžetske rezerve, bez odobrenja Skupštine, trenutno je 4,0 prihoda republičkog budžeta, što u 2024. iznosi oko 700 miliona evra.

Ukoliko se tokom godine pojavi potreba za značajnijim izmenama budžeta i promenama ekonomskih politika, Vlada je u obavezi da Narodnoj skupštini podnese na usvajanje rebalans budžeta.