30. jul 2024 13:14

NALED: Inovativna rešenja u inspekcijskoj kontroli goriva povećala budžetske prihode

Izvor: TANJUG

Foto: TANJUG/JADRANKA ILIĆ

BEOGRAD - Inovativna rešenja u inspekcijskoj kontroli goriva doprinela su povećanju budžetskih prihoda Srbije, objavio je NALED u svom Biltenu.

Kako je navedeno, uprkos zalaganjima da se stanje u oblasti inspekcijskog nadzora popravi, u protekle dve godine nije bilo značajnijeg pomaka.

Zato je među 10 prioritetnih preporuka NALED-ove nove Sive knjige svoje mesto našlo jačanje kapaciteta inspekcija i uvođenje obaveznosti korišćenja eInspektora na svim nivoima vlasti.

Dalja digitalizacija i primena inovativnih rešenja u radu inspekcija, posebno kroz saradnju države i privrede, mogla bi u velikoj meri da doprinese suzbijanju sive ekonomije, a time i boljoj naplati javnih prihoda i finansiranju javnih usluga, kažu u NALED-u.

Dobar primer te prakse jeste saradnja tržišne inspekcije i kompanije Nanoinspekt, koja obezbeđuje uređaje za kontrolu koncentracije markera u gorivu, na bazi nanočestica.

Prema rečima direktora te firme Filipa Mitrovića, Program markiranja derivata nafte u Srbiji započet je pre više od decenije, u februaru 2014, što je doprinelo da se novac koji građani troše na gorivo sliva u legalne tokove, kao i da se kroz prikupljene akcize i poreze omogući finansiranje boljeg života svih građana.

"Prema zaključku Vlade Srbije, od 2014. do 1. januara 2022. priliv sredstava u budžet povećan je za oko 1.380 miliona evra od naplate akciza na derivate nafte, računajući kumulativno u odnosu na period pre početka markiranja derivata nafte. U 2023. sprovedeno je 1.498 inspekcijskih kontrola u 78 veleprodajnih objekata i 1.346 maloprodajnih, dok su 74 kontrole sprovedene u saradnji sa MUP-om. Svi uzorci uzeti u skladištima sadržali su propisanu količinu markera, što znači da je gorivo na prodajna mesta stiglo iz legalnih izvora i u neizmenjenom stanju u odnosu na ono kako je proizvedeno u rafineriji", rekao je Mitrović.

U maloprodajnim objektima, dodaje, utvrđeno je odstupanje u svega devet uzoraka, odnosno samo 0,7 odsto kontrolisanog goriva.

Mitrović naglašava da to jasno ukazuje zbog čega vozači u Srbiji danas imaju poverenje da toče kvalitetno i legalno gorivo, što nikada nije zabeleženo u periodu pre uvođenja sistema markiranja i kontrole goriva.

"To je rezultat neumornog angažovanja tržišnih inspektora u primeni usluge markiranja koju je Nanoinspekt zajedno sa svojim američkim partnerima primenio u Srbiji. Mi se trudimo i da stalno unapređujemo znanja i veštine inspektora kroz redovne godišnje edukacije o markiranju. Napominjem da uslugu markiranja naftnih derivata plaćaju naftne kompanije i da državu usluga ne košta ni dinara", rekao je on.

Pored obeležavanja derivata nafte uz pomoć markera na bazi nanočestica, Nanoinspekt nudi i rešenja zaštite za sve ostale komercijalne proizvode poput cigareta, kućne hemije, alkoholnih pića, kafe i lekova kroz obeležavanje različitim metodama.

Uz pomoć QR kodova i jedinstvenih serijskih brojeva omogućava se praćenje proizvoda kroz celokupan lanac snabdevanja, od proizvodnje do krajnjeg kupca.

Kompleksne nalepnice sa više nivoa zaštite, od slike, preko holograma, pa sve do nano i elemenata vidljivih uz pomoć UV svetla, osiguravaju autentičnost svakog zaštićenog proizvoda.

Podsećanja radi, reforma inspekcijskog nadzora započeta je 2015. usvajanjem Zakona o inspekcijskom nadzoru.

Stanje u ovoj oblasti je unapređeno uvođenjem koordinisanog nadzora inspekcija, pružanjem savetodavne podrške legalnom poslovanju umesto kažnjavanja, uspostavljanjem softverskog rešenja eInspektor koji je doprineo koordinisanom i ujednačenom radu inspekcijskih organa, planiranju rada i izveštavanju.

Samo tokom 2023. godine kroz sistem eInspektor tržišna inspekcija je izvršila 18.912 nadzora, što čini 44 odsto od ukupno evidentiranih inspekcijskih kontrola.

"Prostora za napredak ima. Polovinom 2019. godine 36 republičkih inspekcija potpisalo je izjavu da je softver eInspektor funkcionalan, međutim, novija statistika ukazuje da inspekcije ne koriste u potpunosti ovaj sistem. Naredni koraci su jačanje kapaciteta inspekcija (nova zapošljavanja, obuka, oprema) i poboljšanje položaja inspektora, kao i unapređenje softvera u skladu sa preporukama inspektora, uključivanje preostalih republičkih inspekcija koje sada nisu deo sistema eInspektor i povezivanje ovog sistema sa potrebnim registrima čime bi se rad inspekcijskih organa učinio efikasnijim. Nakon toga, potrebno je proširenje i na pokrajinske i lokalne inspekcijske organe", navodi NALED.

Iako pokazuje tendenciju pada, obim sive ekonomije u Srbiji i dalje je relativno visok i prema poslednjim procenama kreće se u rasponu od 21 do 23,6 odsto, i njeno suzbijanje trebalo bi da ostane jedan od prioriteta nove vlade.

Dva su ključna pravca te borbe, s jedne strane to su podsticajne mere i podrška preduzetnicima i kompanijama da posluju u skladu sa zakonom, a s druge, to je efikasnija kontrola i sankcionisanje nelegalnog poslovanja koje će osigurati poštovanje propisa i jednake uslove za sve na tržištu, kažu u NALED-u.

Srbija se suočava sa manjkom kadrova kada je reč o svim vrstama inspekcija, pri čemu je popunjenost 30-40 odsto u odnosu na postojeće sistematizacije, a prosečna starost inspektora iznosi 60 godina.

Većina inspekcijskih službi, pored nedovoljnog broja inspektora nema ni neophodnu administrativnu, pravnu i IT podršku.