Đedović Handanović: Opasno širenje dezinformacija o ekološkim rizicima

BEOGRAD - Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović upozorila je danas da se u javnosti plasiraju dezinformacije o ekološkim rizicima i posledicama eksploatacije litijuma i istakla da nijedna dozvola o eksploataciji litijuma nije doneta.

Ona je istakla da je opasno što se u javnosti plasiraju dezinformacije, naročito za građane koji nemaju dovoljno saznanja o toj temi.

"Svedočimo da su u prethodnih pet dana iznete brojne neistine, poput navoda da se u Nišavskom okrugu istražuje litijum, da u Topoli postoji rizik od eksploatacije, kao i u nekim drugim gradovima. Čuli smo da se pominje zapadna Srbija, Požega i Šabac. Želim da uverim građane da ne postoje nikakve odluke o istraživanju litijuma na tim lokalitetima i da je u poslednjih 21 godinu otvoren samo jedan rudnik metaličnih sirovina u Srbiji, dok svakodnevno slušamo i čitamo naslove u medijima da će se Srbija prekopati i da će se ugroziti zdravlje ljudi", rekla je ministarka Đedović Handanović gostujući na TV Hepi, navodi se u saopštenju resornog ministarstva.

Kako je istakla ministarka, dezinformacijama se neosnovano stvara strah zbog čega Ministarstvo, drugi ministri u Vladi i ona reaguju i nastaviće to da rade svaki put.

Đedović Handanović je još jednom podsetila da su građani u Loznici i okolini samostalno odlučili da prodaju zemljište kompaniji za razvoj projekta "Jadar".

"U Narodnoj skupštini govorilo se ovih dana o nasilnom raseljavanju ljudi u području Loznice, što su takođe neistine. Ljudi su iz privatnih razloga prodali svoja imanja kompaniji zarad razvoja projekta, dok su određeni ekološki aktivisti, koji su takođe želeli da prodaju imanja, a nisu u tome uspeli, postali najveći protivnici projekta, kao i neki što su prodali svoja imanja", rekla je ministarka.

Kada su u pitanju dezinformacije o sumpornoj kiselini, ministarka je istakla da se sumporna kiselina u Srbiji dva puta više koristi u poljoprivredi i farmaceutskoj industriji za proizvodnju đubriva i deterdženata.

"Oni iznose dezinformacije pod zastavom odbrane ekoloških standarda samo sa ciljem borbe protiv predsednika države, premijera i vlade Srbije. Narod je dva puta na izborima pokazao šta misli o tim politikama. Opozicija na osnovu političkog programa nije uspela da dođe do rezultata, a sada to pokušava preko zastrašivanja ljudi neistinitim informacijama", rekla je ona.

Ministarka je ukazala da je rudarska struka jasno rekla da treba stati na put neistinama.

"Rudarsko geološki fakultet, Geološki zavod, Komora rudarskih i geoloških inženjera Srbije, Savez inženjera rudarstva i geologije Srbije, Tehnički fakultet iz Bora i Rudarski institut iz Beograda u kojima radi više od 1.300 zaposlenih stručnjaka oglasili su se i rekli da žele da odbrane struku i spreče širenje neistina u društvu. Treba da se borimo za argumentovanu raspravu na teme o kojim građani nemaju dovoljno saznanja", rekla je ona.

Dodala je da nijedna dozvola o eksploataciji litijuma nije doneta i da je pred institucijama puno posla, kako bi se stvorili uslovi u pogledu zaštite životne sredine, prostornih planova i lokacijskih uslova.

Istakla je da je Vlada potpisala Memorandum o strateškom partnerstvu sa EU kako bi se primenjivali najveći ekološki i socijalni standardi u oblasti kritičnih mineralnih sirovina.

"Želimo da razvijamo najnovije tehnologije i inovacije što je izvodljivo u lancu vrednosti od sirovina, proizvodnje baterija do električnih vozila u smanjenju zagađenja vazduha. Srbija ima sreću da se nalazi u vrhu u svetu kada su u pitanju rezerve litijuma i samo je na nama kako ćemo to iskoristiti", rekla je Đedović Handanović.

Ministarka je naglasila i da država radi na jačanju rudarskog sektora.

"Radimo na jačanju rudarskog sektora po svim ekološkim i socijalnim kriterijumima zbog čega ćemo do kraja godine usvojiti novu Strategiju upravljanja mineralnim resursima. Započeli smo i izmene Zakona o rudarstvu kako bismo zaštitili interese države i građana. Želimo da razvijamo rudarstvo koje je bazna industrija u Srbiji, od koje živi više od 150.000 građana i koje ima neprocenljive koristi za građevinarstvo, hemijsku i druge industrije", rekla je ona.

Ministarka je dodala da smo mi zemlja bogata rudama i mineralima i istorijski smo gradili privredni razvoj zahvaljujući rudarstvu, što mislim da treba da nastavimo.

"Kao što je nekada u svetu bila velika potreba za naftom i ugljem, danas su rastuće potrebe za kritičnim mineralnim sirovinama koje su važne za klimatske promene i obnovljive izvore energije. Treba da procenimo s čim raspolažemo i kako da koristimo naša dobra bez ugrožavanja životne sredine. Naša deca i roditelji žive u ovoj zemlji i naravno da se ništa neće raditi suprotno interesima građana", rekla je Đedović Handanović.

Prema njenim rečima neistine se ne šire samo o rudarstvu, nego i u pogledu uvoza električne energije i stabilnosti elektroenergetskog sistema.

"Tendenciozne i maliciozne optužbe imaju cilj da diskredituju rad Vlade. Svesni smo izazova u pogledu rasta potrošnje usled visokih temperatura i činjenice da smo imali toplotni talas tokom 25 dana. U jednom danu imali smo potrošnju 105 GW/h koja se skoro izjednačila sa potrošnjom tokom zime, što je u stvorilo pritisak imajući u vidu da su određeni termo blokovi i hidroelektrane ušle u remontnu sezonu. Za građane je važno da znaju da je nedostajuća električna energija nabavljena po povoljnijim cenama od tržišnih i da su napravljeni planovi kako bi građani imali nesmetano i bezbedno snabdevanje", rekla je ona.

Dodaje da se radi na unapređenju proizvodnje uglja i rehabilitaciji postrojenja starih nekoliko decenija.

"Zahvaljujući požrtvovanosti inženjera, radnika i svih zaposlenih u Elektroprivredi, ta postrojenja držimo u najboljoj mogućnoj funkciji. Od 2018. godine intenzivno se radi na novih proizvodnim kapacitetima, kada je počela izgradnja bloka B3 u Kostolcu u kome su ove nedelje počele funkcionalne probe. Uložili smo 450 miliona evra u novu rudarsku opremu kako bi se podigla proizvodnja u Kolubari i Kostolcu", rekla je ona.

Ministarka je dodala da se radi remont termoelektrane u Kostolcu nakon deset godina, kao i rehabilitacija reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta nakon 42 godine.

"Ove radove nismo mogli da počnemo pre dve godine tokom energetske krize, a uvek se izvode leti, kada je potrošnja tradicionalno niža u odnosu na zimu. Svi remonti biće završeni do početka grejne sezone", istakla je ministarka.