Održan panel "Makroekonomski trendovi u 2023. godini" - kurs dinara se neće bitno menjati

BEOGRAD - I dalje ogromna globalna nesigurnost doprineće usporenom rastu u ovoj godini, kurs dinara se neće bitno menjati, a podizanje referentnih kamatnih stopa moglo bi da se zaustavi u drugoj polovini godine, rečeno je danas na panelu "Makroekonomski trendovi u 2023. godini".

Na skupu koji je organizovao Savez za konkurenciju NALED-a, šefica kancelarije MMF u Srbiji Julija Ustjugova ocenila je da će u ovoj godini privredni rast biti usporen u odnosu na prošlu i da će taj trend biti potvrđen i ažuriranim prognozama MMF koje se očekuju.

Ocenila je da se kvartalno gledajući veći rast može očekivati u 3. i 4. kvartalu ove godine.

Istakla da postoji izuzetno veliki indeks nesigurnosti i da je tako od početka rata u Ukrajini.

"Preporuka je da se kraktoročno kreatori politika usredsrede na finansijsku stabilnost, I na smanjenje inflacije, a centralne banke da deluju sinhronizovano i ograničavajuće", rekle je Ustjugova.

Šefica kancelarije MMF u Srbiji je locenila da će ograničavajuća fiskalna politika pomoći u smanjenju inflacije.

Navela je da je bitno da resursi ostvareni kroz fiskalnu konsolidaciju budu usmereni na kapitalne rashode, te da se troše po prioritetima kako bi bili osnova za investicije privatnog sektora.

Ustjugova je podsetila da je energetika centralna tema aražmana MMF sa Srbijom i naglasila značaj investicija u tom sektoru, odnosno unapređenje u rukovođenju državnim energetskim firmama.

Ocenila da je trenutak za uvođenje e-faktura bio jako dobar i da taj momenat treba iskoristiti za stvaranje programa za borbu protiv sive ekonomije.

Ona je rekla da je MMF isplatio milijardu evru u decembru i da postoji namera da se privuku dodatna sredstva tokom ove godine.

"To treba raditi pažljivo. Čini mi se da se finansijska tržišta ponovo otvaraju, pa će država moći tako da se za sada zadužuje. Nastavljamo razgovore u martu", kazala je Ustjugova .

Dragoslav Veličković iz OTP Banke ocenio je da će ove godine za Srbiju biti dobro ako dođe do jedan posto rasta.

Naveo je da će godina biti vrlo teška i upozorio da je u Srbiji u zadnjih sedam kvartala došlo do pada poljoprivredne proizvodnje zbog direktnog uticaja klimatskih promena.

"Tu bi nešto trebalo uraditi. Ulagati u navodnjavanje. Nadam se da ćemo imati normalnu godinu u poljoprivredi", rekao je Veličković.

Istakao je da je najvažnije pitanje da li će inflacija moći da se suzbije, pa da centralne banke krenu u smanjenje kamatnih stopa.

"Srbija ove godine neće imati negativni rast, ali se neće ostvariti dugoročni rast koji je predviđen na 4,5 posto godišnje", rekao je Veličković.

Govoreći o opadajućem trendu građevine, on se zapitao koliko još kupovina nekretnina može da se razvija sa ovakvim rastom kamata.

"Ili će da uspori još malo više. Dugoročno biće rast, ne može svake godine da bude rast od 15 do 20 posto, nije realno", rekao je Veličković.

Miloš Zečević iz Erste banka podsetio je da se prilike u Srbiji ne mogu gledati bez sagledavanja situacije u Nemačkoj i Italiji, našim glavnim trgovinskim partnerima.

"Jako ozbiljan sukob u Ukrajini otežava bilo kakva predviđanja. Ove godine Evropa je prošla lakše zbog efekta kineskog lokdauna, a sledeća zima zavisiće od rasta njihove ekonomije", rekao je on.

Kazao je da se svaki rast BDP-a u Srbiji veći od 1,5 procenata u ovoj godini može smatrati dobrim.

Zečević očekuje da će referentnu kamatnu stopu EU korigovati za ukupno 1,25 posto, a da će NBS izvršiti povećati domaću referentnu kamatu za ukupno 0,5 posto.

Ocenio je da, kako NBS bude zatezala kamatne stope, tako će dinarski krediti, a pre svega keš krediti, biti dodatno usporeni.

Dodao je da postojeću krizu nije izazvao bankarski sektor, te ocenio da je taj sektor u Srbiji izuzetno likvidan.

On šansu za razvoj Srbije vidi i u usporavanju "odliva mozgova" ka Nemačkoj, jer je tamo od početka rata stigao veliki broj Ukrajinaca.

Zečević je ocenio da će rast kreditiranja kod pravnih lica i ove godine nastaviti da prati dinamiku inflacije, dok kod kredita stanovništvu očekuje dalje usporavanje.

I Veličković i Zečević očekuju da će kurs dinara ostati stabilan tokom 2023. godine i podsećaju da su devizne rezerve NBS na istorijskom nivou, te da postoje i druge potpore za održanje kursa na ovom nivou.

Uroš Milosavljević iz KPMG naveo je rezultate međunarodnog ispitivanja stavova menadžera, koji su nedavno pokazali konsenzus da će recesije biti, a bitno različito misle o tome koliko će trajati.

Rekao je da su kompanije fokusirane na smanjenje troškova i održanje profitnih margina, umesto da planiraju i ulažu sektore koji bi im mogli doneti prednost kad recesija prođe.

Glavni izvori neizvesnosti za kompanije su geopolitička nesigurnost i problemi oko lanaca snabdevanja, kazao je Milosavljević.

Kompanije veliki značaj daju razvoju tehnologije, a pre svega sajber bezbednosti, digitalizaciji, te osećaju krizu talenata odnosno kadrova i ljudi.

On je ocenio da je uz razvoj digitalizacije, te korporativne i društvene odgovornosti, niršoring odnosno potreba kompanija da skrate lance snabdevanja, prilika za Srbiju i region.

Milosavljević je ocenio da u momentima koji deluje bezizlazno, treba videti svetlo i napraviti korake od kojih će kompanije sutra biti u prednosti.

"Globalna ekonomija se resetovala i vratila na početak, a to je velika prilika za nas koji smo defaktno na početku", rekao je on.

Govoreći o nekretninama, Milosavljević je kazao da je Srbija u vrhu evropskih zemalja, jer je ovde za kupovinu stana od 70 kvadratnih metara potrebno 11,5 bruto godišnjih zarada.

Savez za konkurenciju NALED-a okuplja više od 50 društveno odgovornih kompanija sa više od 40.000 zaposlenih u Srbiji.