Rast kredita na kraju drugog kvartala od 4,7 odsto međugodišnje

BEOGRAD - Ukupni domaći krediti ubrzali su međugodišnji rast na 4,7 odsto u junu, sa 1,3 odsto u martu, zahvaljujući rastu tražnje privrede i stanovništva za kreditima u uslovima ublaženih kreditnih standarda za dinarsko kreditiranje i povoljnije cene zaduživanja, objavila je danas Narodna banka Srbije.

U dokumentu "Trendovi u kreditnoj aktivnosti - II tromesečje 2024. godine" je navedneo da je taj rast bio gotovo podjednako vođen kreditiranjem privrede i stanovništva, pri čemu su krediti privredi ubrzali

međugodišnji rast na 4,2 odsto, a krediti stanovništvu na 4,9 odsto.

Ukupni domaći plasmani banaka nemonetarnom sektoru, koji pored

potraživanja po osnovu kredita obuhvataju i potraživanja po osnovu ulaganja u hartije od vrednosti, kamata i naknada, kao i ostala potraživanja, ubrzali su međugodišnji rast u sličnoj meri kao domaći krediti, na 5,0 odsto u junu.

Krediti privredi, isključujući efekat promene deviznog kursa, tokom drugog tromesečja povećani su za 4,2 odsto ili za 65,9 milijardi dinara, pri čemu se skoro polovina prirasta odnosila na dinarske kredite.

Povećano je korišćenje kredita gotovo svih namena, a preduzeća su najviše koristila kredite za likvidnost i obrtna sredstva, za kojima slede investicioni krediti i zaduživanje po tekućim računima.

Takođe, povećano je zaduživanje preduzeća iz svih delatnosti, a najviše preduzeća iz oblasti energetike, trgovine, građevinarstva i

prerađivačke industrije.

Pri tome banke su više kreditirale mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća nego velika preduzeća, što je uticalo na to da učešće kredita odobrenih ovom segmentu preduzeća bude povećano na 59,3 odsto u

junu, a njihovo stanje za 2,6 odsto više nego pre godinu dana.

Krediti stanovništvu, bez efekta promene deviznog kursa, povećani su tokom drugog tromesečja za 48,3 milijarde dinara ili za 3,3 odsto.

Više od polovine tog prirasta odnosilo se na gotovinske kredite, za kojim slede stambeni krediti, a povećano je i korišćenje potrošačkih i ostalih kredita.

Gotovinski krediti su u junu ubrzali međugodišnji rast na 8,2 odsto, pri čemu međugodišnji rast ponovo beleže i stambeni krediti (1,4 odsto u junu)

zahvaljujući dobroj realizaciji u drugom tromesečju i postepenom iščezavanju efekta računovodstvenog tretmana potraživanja po osnovu stambenih kredita na stanje ovih kredita usled donošenja odluke o ograničavanju kamatnih stopa na stambene kredite.

Zbog očekivanja tržišta da će Narodna banka Srbije i Evropska centralna banka uskoro započeti ublažavanje monetarne politike, kamatne stope na dinarske kredite, kao i na kredite u evro znaku, nastavile su da tokom drugog tromesečja beleže umereni pad, koji je započet još krajem prošle godine.

Prosečna kamatna stopa na dinarske kredite stanovništvu u drugom tromesečju smanjena je za 0,5 procentnih poena, na 12,0 odsto, a na dinarske kredite privredi za 0,1 procentni poen, na 8,1 odsto.

Prosečna kamatna stopa na kredite stanovništvu u evro znaku snižena je za 0,1 procentni poen, na 6,2 odsto, dok je stopa na kredite privredi snižena za 0,3 procentna poena, na 6,8 odsto.

S obzirom da je Narodna banka Srbije u junu i julu snizila referentnu kamatnu stopu, kao i da je Evropska centralna banka snizila kamatne stope u junu, u narednom periodu može se očekivati dalji pad kamatnih stopa na

kredite, jer se pokazalo da je transmisioni mehanizam putem kanala kamatne stope efikasan.

Ipak, za razliku od kamatnih stopa na tržištu novca koje reaguju gotovo istovremeno, kod kamatnih stopa na kredite potrebno je da prođe neko vreme (nekada i nekoliko meseci) da se u punoj meri prenese efekat ublažavanja monetarnih politika.

Dinarizacija stanja ukupnih plasmana privredi i stanovništvu tokom drugog tromesečja povećana je za 0,9 procentnih poena, na 36,1 odsto u junu, pre svega zahvaljujući povećanom dinarskom kreditiranju.

Pri tome, stepen dinarizacije plasmana privredi povećan

je na 19,3 odsto u junu (sa 17,8 odsto u martu), a stepen dinarizacije plasmana stanovništvu na 54,9 odsto (sa 54,5 odsto).

Kao rezultat snažnog regulatornog okvira za banke i donetih mera makroprudencijalne politike, koje su bile sinhronizovane s merama monetarne politike, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spustilo se u junu na novu najnižu vrednost od 2,9 odsto.

To pokazuje da rast troškova otplate kredita, koji je posledica rasta kamatnih stopa u prethodnom periodu, kao i prestanak važenja pojedinih mera kojima je podržavan privatni sektor tokom pandemije, nije uticao na kvalitet aktive banaka.

Pokrivenost problematičnih kredita i dalje je na visokom nivou. Ispravke vrednosti ukupnih kredita u junu iznosile su 101,9 odsto bruto problematičnih kredita, dok su ispravke vrednosti problematičnih kredita bile na nivou od 60,7 odsto bruto problematičnih kredita.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala na kraju drugog tromesečja iznosio je 21,8 odsto i znatno je iznad regulatornog minimuma (8,0 odsto), što ukazuje na visoku kapitalizovanost i otpornost bankarskog sektora na eksterne i domaće rizike.