Đaković: Poljoprivredna komora treba da zastupa interese poljoprivrednih proizvođača

BEOGRAD  - Osnivanje Poljoprivredne komore je dobra stvar, ona treba da zastupa interese poljoprivrednika, da štiti interese poljoprivrednika i da im ukaže u kojem pravcu treba da idu, da ukaže vladi u kojem pravcu treba da usmeri subvencije, rekao je danas za Tanjug agroanalitičar Goran Đaković.

On je dodao da je pozitivno to što su ministar poljoprivrede i predsednik Privredne komore održali sastanak gde su zvanično razmatrali mogućnost osnivanja ove institucije, ali je dodao da bi i sami poljoprivrednici morali da zatraže da budu deo tog procesa.

Đaković ističe da je roba na berzi izuzetno jeftina i da ona ispod nivoa proizvođačkih cena.

"Pšenica 20 dinara, kukuruz 18,60 - to su zaista cene koje ne odgovaraju realnosti ispod svakog nivoa proizvođačkih cena, ali to je berzanska roba i mi moramo toga da budemo svesni. Zato treba da postoji i poljoprivredna komora i država koja će da stane iza poljoprivrednih proizvođača", navodi Đaković.

On je istakao da ukupne subvencije zajedno sa IPARD-om i Svetskom bankom iznose oko 135 milijardi dinara, odnosno oko miljardu evra, ali da novac u malom iznosu stiže do poljoprivrednika.

"Poljoprivrednici treba da dobiju po hektaru još 17.000 dinara. To će biti, ja mislim, oko 50 milijardi ili 430 miliona evra iz budžeta. Kad pogledate, to je ozbiljan novac. Ali oni su taj novac već potrošili jer su kupili seme. Država je rekla da će dati novac za seme, oni su to seme kupili, ali su proizvođači semenske robe i distributeri podigli cene za 10 do 30 odsto. I tu se dobar deo izgubio", objasnio je on.

Đaković je dodao i da je rasprava o rebalansu budžeta kasno stigla za poljoprivredne proizvođače, jer su oni, kako je naveo, u "debelom minusu".

"Novac, dakle, ne može da bude u naredne dve, tri nedelje najranije, na njiihovim računima. To su ogromna sredstva, oko 50 milijardi, koliko sam video se planira samo za subvencije po hektaru" kaže Đaković i dodaje da fiskalni savet uglavnom kritikuje mere, jer se za stočarstvo izdvaja dosta novca.

Đaković je objasnio koja je konkretna razlika između poljoprivredne komore i zadruge.

"Zadružni savez bi mogao da bude jedan od osnivača. I njima je interes isto da imaju Poljoprivrednu komoru koja bi ih zastupala, kao učesnike na tržištu, naspram privrednika. Oni, ako nisu privredna društva, nisu poljoprivredna gazdinska, oni su potpuno treći oblik organizovanja i njima bi bilo svakako u interesu da se osnuje institucija, jer te institucije zapravo treba da utiču na agrarnu politiku, da sprovode glas poljoprivrednika", istakao je.

Đaković se osvrnuo na izuzetno sušnu godinu i rekao da su visoke temperature i manjak padavina itekako uticali na prinose i da je zabeležen pad proizvodnje kukuruza, soje i šećerne repe, što se direktno odražava na prihode poljoprivrednika koji u narednim danima treba da počnu jesenju setvu pšenice, ali će zbog nedostatka finansijskih sredstava sejati takozvanu tavanušu.

"To je ona pšenica koja je iz roda zapravo, neselektovana pšenica, dakle, u startu ima predispozicije za više bolesti i štetočina, jer takva pšenica je obično netretirana zaštitnim sredstvima, neujednačeno raste, ne donosi kvalitetan prinos i u startu imate joj lošiju predispoziciju za narednu godinu", ukazao je Đaković.

Stočarstvo prolazi kroz turbulentan period, navodi Đaković i dodaje da je 2020. godine, kada je Sribja izvozila meso i mleko, suficit bio 22 miliona evra, dok je prošle godine deficit, prema njegovim rečima, iznosio 370 miliona evra, a za uvoz mleka ove godine predviđa trošak od 500 miliona evra.

On je rekao da se i pored toga što se poljoprivredni proizvođači iz godine u godinu susreću sa novim izazovima, beleži rast u pčelarstvu i ovčarstvu.

"Ova dva sektora zapravo treba da posluže kao primer, kako može da se organizuje agrarna politika i udruženje. Udruženje ovčara i udruženje pčelara su jedna od najjačih udruženja poljoprvrednika u Srbiji. Imate Savez pčelarskih organizacija Srbije koji su izuzetno dobro organizovani", istakao je Đaković.