Marko Matić: Novi kreditni rejting otvara vrata Srbije za ozbiljne tehnološke investije

BEOGRAD - Direktor Centra za odgovorne medije Marko Matić rekao je danas da novi kreditni rejting koji je Srbija dobila od agencije Standards and Purs našoj zemlji otvara vrata za mnogo ozbiljnije tehnološke investicije svetskih giganata što bi, kako je ocenio, "ozbiljno podiglo našu ekonomiju".

Matić je za Tanjug rekao da je Srbija, čak i pre dobijanja rejtinga, godinama unazad najpovoljnija i najveća investiciona destinacija u regionu, budući da oko dve trećine stranih direktnih investicija dolazi u našu zemlju.

On je istakao da Srbija mnogo ulaže u naučno-tehnološke parkove, te da je to korak koji naša zemlja mora da uhvati sa svetom.

"Mi smo propustili mnogo toga u prethodnim decenijama i mislim da je ovo prilika. Sada imate priču o e-mobilnosti, veštačkoj inteligenciji i razvoju čitavog IT sektora, kao i o izgradnji nove energije. Srbija mora da uhvati ritam i da bude jedna od najnaprednijih zemalja da bi smo sustigli evropski prosek", naglasio je Matić.

On je ocenio da je novi investicioni rejting garancija stabilnosti i povoljnosti investiranja upravo u tim oblastima, kao i da nam investicije u taj sektor garantuju rast i perspektivu za borbu sa problemima poput inflacije, kursa dinara prema evru, problemima u prosveti, poljoprivredi i drugim oblastima.

Matić je rekao da je prosveta dugo zapostavljana i da njen problem ne može da se reši "preko noći", kao i da tome u prilog govori da Srbija na obrazovnaje troši dva odsto BDP-a, dok je evropski prosek pet odsto.

Govoreći o evropskom putu Srbije, Matić je rekao da članstvo u uniji nije samo prednost na papiru, "već da članovi kluba u kriznim sistuacijama imaju ozbiljnu zaleđinu", kao i dodatno ubrzanje u procesu razvoja u odnosu na fazu u kojoj ste pred vratima unije.

On je napravio paralelu i podsetio da Kina otvara fabriku električnih automobila u Mađarskoj upravo jer je ta zemlja članica EU, čija je jedina prednost u odnosu na Srbiju to što ima veći pristup evropskom tržištu, ali i da je Hrvatska od EU dobila 22 milijarde evra za borbu sa pandemijom koronavirusa.

Govoreći o sednici Narodne skupštine o litijumu zakazanoj za sutra, Matić je rekao da je parlament mesto gde se sve raspravlja, ali da se boji da će se "sve pretvoriti u političku raspravu bez argumenata struke i da građani ni posle sednice neće znati ništa više o litijumu u odnosu na ono što znaju danas".

"Ja mislim da je u interesu Srbije da se govori argumentima struke, jer u poplavi dezinformacija ne možete da donosite racionalne odluke. Mislim da bi predmet rasprave trebalo da budu ekološki standardi koji moraju da budu ispunjeni da bi se taj projekat sprovodio, a ne da li ćemo mi da kopamo ili nećemo da kopamo. Dakle, podrazumeva se da ćemo da kopamo rudno bogatstvo koje imamo, pod određenim uslovima, i onda da pričamo o uslovima", rekao je Matić.

On je dodao da očekuje da opozicija izazove "neku vrstu performansa, cirkusa i možda incidenata", jer su njeni članovi najavili da će, u slučaju neusvajanja zakona, nastaviti borbu na protestima.

"Ovo je veoma dobra tema za raspravu, pod uslovom da ne raspravljamo na bazi dezinformacija i izmišljotina. Oni su u startu ušli sa lažima i ne možete očekujete da ti ljudi zaista žele raspravu. Jer, ko želi zaista raspravu, on pribavi tačne informacije i argumente, a ne laži", rekao je Matić.

Govoreći o izgradnji 200 kuća za nesrpsko stanovništvo u Kosovskoj Mitrovici, Matić je rekao da je bitno da su ti stanovi namenjeni onima koji žive u Kosovskoj Mitrovici, jer bi dolazak ljudi iz drugih krajeva menjao etničku strukturu stanovništva.

"U normalnim društvima nije problem kada se selite iz grada u grad bez obzira na nacionalnu pripadnost, ali imajući u vidu da na Kosovu i Metohiji imamo specifične i zategnute odnose, onda bi korak koji bi promenio etničku strukturu bio problematičan po pitanju normalizacije odnosa", rekao je Matić.

Govoreći o tome što se pitanje članstva tzv. Kosova u Savetu Evrope s vremena na vreme aktuelizuje, Matić je ocenio da je moguće da je ono obećano premijeru privremenih prištinskih institucija Aljbinu Kurtiju, u zamenu za kooperativnost, ali da tu i dalje moraju da se usaglase i druge zemlje.

"Mi znamo da u Savetu Evrope većina zemalja priznaje nezavisnost Kosova, ali je očigledno je da se neke veoma uticajne zemlje, poput Francuske, i dalje protive članstvu, pre svega zato što nije formirana zajednica srpskih opština", rekao je Matić.

On je podsetio da je Srbija stavila crvene linije da tzv. Kosovo ne može da postane članica Ujedinjenih nacija i Agencije UN, ali i da je naša zemlja priliskom ulaska u Savet Evrope morala da ispuni brojne uslove, što će biti slučaj i sa tzv. Kosovom.

"Ja mislim da je formiranje ZSO kao ključni korak u normalizaciji odnosa osnovni uslov koji se zahteva u političkom smislu, kao i čitav niz drugih pravnih propisa. Ne bi bilo dobro da se desi politička trgovina i da Kosovo bude primljeno u SE mimo svih kriterijuma", upozorio je on.

Govoreći o sukobu Irana i Izraela, Matić je rekao da misli da Iran nema nuklearno oružje jer nije izveo nuklearnu probu jer bi se ta proba registrovala.

"Ne može to preko noći. Jedino postoji mogućnost da je Iranu neko isporučujo nukularne oružje. Na primer Rusija, ali to bi se takođe detektovalo. Nije to tako lako izvesti i da prođe ispod radara. Iran nije gađao privredne objekte u Izraelu, već vojne. Dakle, odgovori Izraela će se odnositi takođe na vojne objekte, a postoji širok spektar meta koji Izrael može da gađa", zaključio je on.