Gorana Sredanović: Restriktivni dogovori trgovinskih lanaca štete potrošačima

BEOGRAD - Pravnica Udruženja za zaštitu potrošača Gorana Sredanović izjavila je danas, povodom istrage koju je Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula protiv četiri trgovinska lanca u Srbiji zbog sumnje da su izvršili povredu konkurencije i dogovarali cene pojedinih proizvoda, da najveću štetu od zaključenja restriktivnih dogovora imaju potrošači i "mala privreda" zato što se često trgovci pojavljuju kao proizvođači i kao uvoznici.

Ona je za Tanjug istakla da to što je posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu formiralo predmet protiv "Deleza", "Merkatora S", "Univereksport-importa" i "DIS-a", zbog provera da li se u postupcima ovih društava eventualno stiču i elementi krivičnog dela, ukazuje na ozbiljnost situacije.

"Ostaje da se vidi da li će Tužilaštvo tokom svoje strage utvrditi da li se radi i o nekom krivičnom delu", dodala je ona.

Sredanovićeva kaže da ekspeditivnijim i efikasnijim radom Komisije za zaštitu konkurencije koja u sklopu svojih nadležnosti vrši i istrage, može ovakvoj praksi da se stane na put u Srbiji.

Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Stojković izjavio je istim povodom, da proizvođači i prerađivači daju značajan doprinos visini cena, zbog čega bi oni takođe trebalo da budu predmet pažnje Komisije u značajnoj meri.

On je za Tanjug rekao da zaključenjem restriktivnih dogovora, krivičnog dela ugovora iz člana 229. Krivičnog zakonika, najveću štetu imaju "sitni igrači" i potrošači.

Stojković smatra da iako postoje sličnosti u cenama, da to ne mora da znači da postoji direktan dogovor jer se na tržištima često dešava da se prate cene lidera i da se one pasivno usaglašavaju što, napominje on, takođe može biti kažnjivo.

"Trgovci u ovim artiklima gde nisu naročito visoke marže, ne zarađuju na brašnu, šećeru, ulju, mleku, oni zarađuju na onim dodatnim delovima asortimana, i onda u ovim segmentima samo neće da budu nekonkurentni", objasnio je on.

Na pitanje koliko ovakvim dogovorima kompanije uvećavaju svoj profit, Stojković je rekao da ovo ne utiče značajno na uvećanje profita, iako on postoji, već da se trgovci ovakvim dogovorima trude da ne ispadnu iz konkurentnosti.

Iako je kažnjavanje jedan od načina da se ovakvoj praksi stane na put, Stojković smatra da je važnije da Komisija, Organizacija potrošača ispituju i prate tržište i ukoliko se pojavi ovakav primer, odmah reaguju.

"Komisija je već više puta kažnjavala zbog restriktivnih sporazuma, jedan način je kažnjavanje. Postoje primeri iz svedske evropske prakse gde su se trgovci dogovarali, gde su kažnjeni. Treba ispitivati i pratiti tržište, jako je bitno da i Komisija, Organizacija potrošača prate tržište i čim se pojavi ovako nešto da odmah reaguju", naveo je on.