Svetska banka: Očekuje se da ekonomija Srbije ostvari rast po stopi od oko četiri odsto na srednji rok

BEOGRAD - Svetska banka (SB) očekuje da će ekonomija Srbije ostvariti rast po stopi od oko četiri odsto na srednji rok, i to prvenstveno zahvaljujući potrošnji, ali delom i investicijama, rečeno je danas na predstavljanju Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan, koji sadrži analize ekonomske i socijalne situacije i izglede za ekonomski rast.

Viši makroekonomista za Srbiju Lazar Šestović rekao je da SB za 2024. predviđa Srbiji rast po međugodišnjoj stopi od 3,8 odsto, što je više od prethodno projektovanih 3,5 odsto i to zahvaljujući neočekivano dobrim rezultatima sektora građevinarstva i usluga u prvoj polovini godine.

Prema očekivanjima SB, u Srbiji će inflacija postepeno opadati i ostati u okviru raspona koji cilja Narodna banka Srbije (NBS), odnosno procene su da će biti ispod četiri odsto.

Istaknuto je i da se trenutno predviđa viši nivo fiskalnog deficita nego ranije, pošto je država odlučila da faktički obustavi primenu fiskalnih pravila do 2029. u kontekstu obimne planirane javne potrošnje radi izgradnje infrastrukture.

Rečeno je i da će nastavak privrednog rasta doprineti izlasku sve većeg broja građana Srbije iz siromaštva.

Međutim, prema procenama SB, preostali siromašni građani sve više su koncentrisani u kategorijama penzionera, dugoročno nezaposlenih i onih koji su u potpunosti izvan radne snage, pa shodno tome, ciljana socijalna pomoć ili drugi neposredni kanali postaće neophodni za nastavak smanjenja stope siromaštva

Šestović je naveo i da se ozbiljna suša koja je ovog leta pogodila Srbiju značajno negativno odrazila na poljoprivredu, što kako ističe može dovesti do snižavanja projektovanog BDP-a za 2024.

Na strani rashoda, prema rečima Šestovića potrošnja investicije bili su glavni pokretači rasta u prvoj polovini 2024, dok je neto izvoz ostvario negativan doprinos.

"Potrošnja je počela da se oporavlja zbog neprekidnog povećanja prihoda kao i stabilnog silaznog trenda inflacije. Kako bi se smanjila izrazita varijabilnost rezultata u poljoprivredi i sa njom povezanoj prehrambenoj industriji, Srbija mora da usvoji javne politike i investicione mere za ublažavanje negativnog uticaja sve ozbiljnijih klimatskih šokova i podstakne učešće privatnog sektora u sprovođenju tih mera", rekao je on.

Šestović je kazao i da se na srednji rok, prema osnovnom scenariju, očekuje rast privrede Srbije po stopi od oko četiri odsto naglašavajući da su uz ograničen prostor za buduće pakete podsticajnih mera, potrebne i strukturne reforme kako bi se ubrzao rast u kome će vodeću ulogu igrati privatni sektor.

On je dodao i da je snažan rast BDP-a u prvom i drugom tromesečju 2024. posledica oporavka potrošnje privatnog sektora i investicija.

Kako kaže sa druge strane, neto izvoz je ostvario negativan doprinos rastu usled neočekivano niskog povećanja izvoza zbog slabije eksterne tražnje, dok je uvoz ostao na visokom nivou što se delom može objasniti povećanim investicijama.

Objašnjava i da se prerađivačka industrija pokazala otpornom na eksterna kretanja, precizirajući da je njena proizvodnja bila 3,6 odsto veća u prvih sedam meseci zahvaljujući dobrim performansama sektora hrane, duvana i metala, kao i elektronske i automobilske industrije.

Na konferenciji je navedeno i da su se pokazatelji tržišta rada u Srbiji blago poboljšali tokom prve polovine ove godine, kao i da je stopa nezaposlenosti dostigla 8,2 odsto u drugom tromesečju, a to je najniža vrednost još od drugog tromesečja 2020.

Kada je reč o zaposlenosti, kako je istaknuto, ta stopa nastavila je rast i dostigla je rekordno visoku vrednost od 51,4 odsto, premda je neformalna zaposlenost minimalno smanjena.

Istaknuto je i da su zarade porasle za nominalnih 14,7 odsto odnosno realnih 9,2 odsto u prvoj polovini ove godine u poređenju sa istim periodom 2023.

SB je procenila i da je stopa siromaštva definisana na osnovu granice za zemlje višeg srednjeg nivoa dohotka od 6,85 dolara na dan prema paritetu kupovne moći iz 2017. smanjena sa 7,5 odsto u 2021. na 6,9 odsto u 2022, kao i da je nivo siromaštva najverovatnije ostao isti i u 2023, budući da je rast privatne potrošnje bio skroman, i to pod uicajem visoke stope inflacije i postepenog ukidanja državnih programa podrške koji su bili pokretači snažnog oporavka zabeleženog u 2021. nakon pandemije kovida-19.

Objašnjava se i da je inflacija nastavila postepeno da opada tokom prve polovine 2024, prvenstveno kao posledica značajnog usporavanja rasta cena hrane ali, kako je rečeno, indeks ukupne inflacije pomerio se neznatno naviše u julu, najverovatnije kao posledica suše.

Na današnjoj konferenciji SB je rečeno i da je NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na nivou od 6,5 odsto od jula 2023. do juna 2024, kada je po prvi put snizila, uz podsećanje da je trenutna referentna kamatna stopa šest odsto.

"Budžetski prihodi su značajno premašili planirane iznose u prvoj polovini 2024. prvenstveno zahvaljujući neočekivano visokoj stopi naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, poreza na dodatu vrednost (PDV) i akciza. Tokom istog perioda, rashodi su povećani za nominalnih 15,2 odsto, a usled toga, konsolidovani fiskalni suficit bio je niži nego u istom periodu 2023, mada je ipak dostigao 0,4 odsto godišnjeg BDP-a", rekao je Šestović.

On je naglasio i da je javni dug Srbije posle neprekidnog pada od februara 2023. do maja 2024, povećan u junu 2024. za 2,1 procentnih poena, odnosno na 52,6 odsto BDP-a i da se očekuje da će tokom ove godine deficit tekućeg računa (DTR) porasti na 4,1 odsto BDP-a.

"Već tokom prve polovine godine DTR se više nego udvostručio u poređenju sa istim periodom 2023. Deficit trgovinskog bilansa i dalje raste, baš kao i deficit primarnog dohotka. Istovremeno, neto transferi zabeležili su minimalan pad, iako i dalje ostvaruju značajan suficit. Neto strane direktne investicije (SDI) nastavljaju da beleže značajne pozitivne rezultate, pri čemu njihov nivo u evrima ostaje uglavnom nepromenjen", rekao je on.

Podsetio je i da su devizne rezerve porasle na rekordnih 27,5 milijardi evra zaključno sa junom i da je ukupna masa kredita smanjena za 1,2 odsto do juna 2024.

Međutim, kako je istakao krediti odobreni privatnim preduzećima i domaćinstvima povećani su za 7,3 odnosno 4,8 odsto, dok su bruto nenaplativi krediti smanjeni na 2,9 odsto u junu 2024.