25. oktobar 2024 16:54
Stanić: Tekstilna industrija u Srbiji ima pozitivne stope rasta u prethodnoj deceniji
BEOGRAD - Protekle godine industrije kože i obuće su ostvarile izvoz u vrednosti od 1,7 milijardi evra, dok je samo proizvodnja tekstilnih i odevnih predmeta ostvarila izvoz od 760 miliona evra.
Bojan Stanić iz PKS za Tanjug kaže da je tekstilna industrija imala pozitivne stope rasta u poslednjih desetak godina.
On je rekao da srpska prerađivačka industrija trenutno ima poteškoće zbog otežanog izvoza u Rusiju, ali i sporijih stopa rasta u Evropi, pa su zbog toga neophodna određena prilagođavanja.
"Perspektive našeg izvoza su, dugoročno, pozitivne, ali određena prilagođavanja su moguća u oblasti visoke mode, dakle, onih tekstilnih proizvoda koji nose višu dodatu vrednost, koji su orijentisani na razvijena tržišta, a svakako i ona mnogoljudna tržišta van Evrope gde se formiraju srednje i više klase i gde postoji tražnja za takvim proizvodima", rekao je Stanić.
Kako je istakao, oko 60.000 ljudi radi u tekstilnoj industriji, a posebno je značajno to što je tekstilna industrija u Srbiji koncentrisana u manje razvijenim područjima.
"Ti regioni, kao što je jug zemlje, zahtevaju dodatnu pažnju države kako bi smanjili odliv stanovništva, imajući u vidu da je upravo na tim područjima najizraženiji negativan demografski trend i samim tim nedostatak radnika", kazao je Stanić.
On je rekao da su najznačajniji izvozni partneri Srbije Italija i Nemačka, uz Rusku Federaciju i da se od naredne godine očekuje povećanje tražnje za robom iz Srbije kada se očekuje da krenu jače stope rasta.
"Ova tržišta mogu da budu osnov tražnje proizvoda iz Srbije, a pored toga, imajući u vidu Sporazume o slobodnoj trgovini sa Kinom, UAE i Egiptom, takođe daju prostora da se naša roba plasira i van Evrope što bi omogućilo dugoročne izvore rasta", istakao je Stanić.
Dodao je da je u prethodnih pet godina investirano oko 180 miliona evra stranih investicija u tekstilnu industriju i da to pokazuje da je ta delatnost i dalje aktuelna.
Direktor Klastera modne i odevne industrije Srbije Slađana Milojević ističe da srpski modni brendovi dugi niz godina egzistiraju na prostoru CEFTA regiona.
"Mi svoje proizvode ne možemo lako da plasiramo na tržišta Nemačke i Italije ako nemamo celokupnu podršku za našu industriju. Nije dovoljno što smo prepoznati ovde, nama je potrebno nešto više. Potrebna nam je sveobuhvatna podrška da bi srpski modni proizvod bio prepoznat negde u Evropi, a to je jako teško", rekla je Milojević.
Ona je istakla da u Srbiji posluju velike svetske kompanije koje su zaslužne za izvoz u Nemačku i Italiju, dok je modna industrija Srbije prepoznata u zemljama bivše Jugoslavije.
Takođe, Milojević je rekla da moda nije samo glamur i umetnost, već je i unosan biznis koji zahteva da se vodi računa o mnogim stvarima.
"To uključuje i Zelenu agendu, potpisnici su sve zemlje sveta koje su za jedan dostojan život, zdrav život i život koji čovek zaslužuje, uključujući i društvenu odgovornost, ali i odnos prema prirodi i prema reciklaži i svemu ostalom, tako da i mi o tome vodimo računa, radimo jako puno sa našim kompanijama", rekla je ona.
Kako je istakla, plan je da se do 2030. smanji količina proizvoda i da se ide ka održivim i kvalitetnijim materijalima.
"Ne mogu reći da će se plasirati luksuz, plasiraće se i dalje prijemčiva roba i dobra ponuda, ali će to biti od recikliranih materijala", rekla je Milojević.
Ona je ocenila da je za modnu industriju u Srbiji značajno to što je imala predstavnike na plenarnoj sesiji BRIKS fashion plus samita.
"Od velikog je značaja kada bilo koje tržište možete da otvorite, pa i jedno jedino, a kamoli ako možete doći u kontakt sa ozbiljno velikim tržištima, gde vi sutra možete vašim kompanijama ponuditi izlazne mogućnosti ili im prosto dati šansu koju oni treba da iskoriste", kazala je Milojević i dodala da su svi proizvodi iz ovog Klastera potpuno srpski jer u razvoju učestvuju mladi srpski dizajneri sa fakultetskom diplomom.
Menadžer jedne novopazarske tekstilne kompanije Meris Ugljanin ističe da ova kompanija za mesec dana proizvede oko 9.000 farmerica i da većina završi na stranom tržištu.
"Što se tiče proizvodnog procesa, ovde se sve radi od početka do kraja, od krojenja materijala do njegove hemijske obrade, pakovanja i spremanja za transport. Skoro sve izvozimo, jer da nije bilo tog izvoza ove kompanije bi se i ugasile", rekao je Ugljanin.
On navodi da su novopazarske tekstilne kompanije poznate po kvalitetnim proizvodima i po dobro obučenim radnicima.
"Mi imamo ljude koji su zaposleni više od 30 godina i to nisu samo obični šivači, to su majstori svog zanata, tako da je to nešto što nam daje veliku prednost na tržištu", istakao je Ugljanin.
Kako je rekao, farmerice se najviše izvoze u BiH, Sloveniju, Austriju i Nemačku, kao i da je cena proizvoda ista za sve kupce.