Mali investitorima Benk of Amerika predstavio Srbiju: Sada još privlačnija za ulagače

VAŠINGTON - Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali danas je u Vašingtonu na investitorskom sastanku u organizaciji Benk of Amerika predstavio potencijale Srbije za ulaganje i istakao da je naša zemlja sada još privlačnija za velike ulagače.

Benk of Amerika upravlja investicijama vrednim 12 triliona dolara, a Mali je rekao za Tanjug da su dve najvažnije stvari koje Srbija nudi velikim investitorima: kredibilitet i ispunjavanje svega što država obeća.

Mali je rekao da je Srbija imala priliku da na pravi način predstavi našu zemlju u razgovoru sa više od 20 najvećih investitora u Americi koje je dovela Benk of Amerika.

"To su fondovi koji mogu da ulože gde hoće u svetu, a oni sada žele da čuju Srbiju, žele da vide šta i kako se dešava u Srbiji, po prvi put mi nastupamo kao zemlja sa investicionim kreditnim rejtingom, dakle sa drugačije pozicije, gledaju vas mnogo zbiljnije, jer ste atraktivniji za investicije", naveo je Mali, koji učestvuje na godišnjem zasedanju MMF i SB.

Reč je o investitorima koji ulažu u naše hartije od vrednosti, ali i potencijalnim investitorima koji su zainteresovani da ulažu u budućnosti.

Mali je naveo da je najvažnije da investitori znaju da je Srbija ozbiljna, kredibilna i stabilna zemlja, kao i da je od njih čuo pohvale na račun Srbije zbog dobijanja investicionog kreditnog rejtinga.

"Mislim da je veoma važno da svi građani Srbiji čuju ono što je rekla direktorka MMF, kao i predsednik Svetske banke da situacija u svetskoj ekonomiji nije ni malo laka. I to je ta trilema o kojoj je Kristalina Georgijeva i govorila. Dakle, s jedne strane imate sve niže i niže stope rasta. MMF projektuje nekih 3,2 stopa rasta svetske ekonomije u narednih nekoliko godina, što je daleko niže od stopa u poslednjih 20 godina, pogotovo onih pre korone. S druge strane, imate veliki problem sa javnim dugom", rekao je Mali.

On je podsetio da ukupan globalni javni dug u ovom trenutku iznosi 100 biliona dolara, što je ogroman pritisak i teret za ekonomije, a posebno zemalja u razvoju.

"I s treće strane, dakle jedna trilema o kojoj je i Kristalina Georgijeva govorila jeste da zemlje moraju da nađu dovoljno bafera, jer nikada ne znate da li će biti neka kriza sutra ili ne. Morate da imate dovoljno novca i mogućnosti da reagujete na tu krizu i paralelno treba da smanjujete gep siromaštva. Dakle, da investirate i u puteve i u brze pruge i u škole i u bolnice, u obrazovanje, u kulturu, u sve ono što treba da podigne standard života građana, a pogotovo u zemljama koje se tek razvijaju", naglasio je Mali.

Dodaje da i dalje nema odgovora na tu trilemu kada je u pitanju globalna ekonomija, dok je sa druge strane Srbija u drugačijoj poziciji.

"Nije slučajno što je juče i zamenik direktora MMF gospodin Bo Li rekao da je Srbija jedna svetla tačka kada pogledate globalnu svetsku ekonomiju. Dakle, nama ekonomija raste, nama je stopa rasta 4,3 odsto u prvoj polovini ove godine, nama je stopa nezaposlenosti rekordno niska, a stopa zaposlenosti rekordno visoka. Imamo rekordne strane direktne investicije, ulažemo nikada više u autopute, u brze pruge i brze saobraćajnice, u škole, u bolnice", naveo je Mali.

Naglasio je da 7,4 odsto našeg BDP-a ide u kapitalne investicije, ali da smo opet sačuvali makroekonomsku stabilnost i udeo javnog duga u BDP-u nam sada iznosi 46,5 odsto, dok je prosek u evrozoni 88,1 odsto, a na globalnom nivou 93 odsto.

"Dakle, jedna mala zemlja kao što je Srbija pokazala je kako može da se vodi odgovorna ekonomska politika i kako kroz takvu ekonomsku politiku možete da postižete dobre rezultate. Pri tome, mi jasnu viziju imamo šta treba da radimo naredne tri godine. Mi imamo EXPO 2027. godine kada ćemo biti domaćini najvećeg događaja te godine u svetu", rekao je ministar.

Mali je rekao Tanjugu da je cilj da 2027. godine prosečna plata dostigne 1.400 evra, penzija 650 evra, kao i minimalna zarada 650 evra.

"Tako da, sa te strane, stvarno imamo priliku da na pravi način predstavimo našu zemlju i to je bila i tema razgovora sa investitorima", dodao je Mali.

Napominje da i dalje postoji veliki broj izazova sa kojima se suočava i svetska i naša ekonomija. Kako kaže, puno toga i mi moramo da uradimo kada su strukturne reforme u pitanju, na primer reformu naših javnih preduzeća.

"Za sada smo uprkos svim ovim globalnim izazovima ostali stabilni i dobri, da ne ureknem, dakle sa jasnom vizijom gde ćemo i kako ćemo dalje", rekao je Mali.

U SAD se održavaju izbori 5. novembra i na pitanje šta očekuje po tom pitanju s obzirom da Amerika ima veliki uticaj na globalnu ekonomiju, Mali je istakao da je i dalje američka ekonomija broj jedan u svetu.

"Kako god da se završe ovi izbori, mi moramo da u tom svetu i živimo i radimo, dakle, ne znam kako će biti, to je ono o čemu odlučuju američki građani, a na meni je vodim računa o našim finansijama i o našim ciljevima, o onome što želimo da uradimo u smislu porasta životnog standarda građana Srbije prevasodno, a to da se otvaramo - to je apsolutno tačno. Mi smo pre samo desetak dana potpisali sporazom o slobodnoj trgovini sa Ujedinijim Arapskim Emiratima, pa smo potpisali pre mesec i nešto dana sporazom o slobodnoj trgovini sa Egiptom, u junu je krenuo sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, a imamo i preferencijalni status za pojedine proizvode i prema Americi. Hoćemo da radimo sa celim svetom", naglasio je Mali.

U uslovima kada se smanjuje svetska trgovina, zbog konflikta na Bliskom istoku, raznih drugih sukoba, u Ukrajini i tako dalje, posledica korone na kraju krajeva... u tim uslovima, ističe Mali, mora svaka zemlja da nađe svoj način i svoje rešenje, da omogući proizvodima svojih kompanija da se izvezu na što veći broj tržišta. To je upravo ono što mi radimo, dodao je on.

"Sada kada dođete u Srbiju, možete da izvozite u sve ove zemlje sa kojima imamo sporozum o slobodnoj trgovini. To su ogromne prednosti. Zato imamo, između ostalog i veliki broj fabrika koja se otvaraju, nova radna mesta koja se otvaraju, rastu nam plate, rastu prihodi u budžetu", naveo je Mali. Dodaje da je sve to jedan održiv način rasta srpske ekonomije.