Ljubić: Srbija sjajno mesto za investiranje, treba više ulaganja domaćih privatnika

BEOGRAD - Srbija je sjajno mesto za investiranje a u saradnji sa privednicima može biti još bolja, izjavio je danas direktor Saveta stranih investitora Aleksandar Ljubić i ocenio da direktne strane investicije jesu poželjne i dobre ali da domaći privatnici moraju da budu više uključeni.

Ljubić je na panelu posvećenom značaju direktnih stranih ulaganja u Srbiji na Beogradskom ekonomskom forumu govoreći o tome šta može da se očekuje u novoj 22. Beloj knjizi Saveta stranih investitora, rekao da će ona opet sadržati preporuke za poboljšanje poslovne klime i da se među njih opet vratio transport.

"Srbija politički nije deo Evropske unije ali ekonomski u stvari jeste i protok roba mora biti brži", rekao je on i dodao da ne mogu kamioni danima čekati na graničnim prelazima.

Bodin Bulatović iz Međunarodne finansijske korporacije zadužen za Srbiju i Zapadni Balkan istakao je da je Srbija na vreme prepoznala značaj direktnih stranih investicija koje su prema njegovim rečima pravi visokooktanski benzin.

Takav odnos prema direktnim stranim investicijama rezultirao je njihovim stalnim povećanjem pa se očekuje da ove godine dostignu do pet milijardi evra.

"Ekonomska situacija u Srbiji je stabilna a investitori to traže. Dobijanje kreditnog investicionog rejtinga će još popraviti stanje i Srbija će ga sigurno iskoristiti za održive puteve razvoja. Prednost Srbije je i u tome što kroz EFTA i CEFTA sporazume ima velike mogućnosti za bescarinsku trgovinu", rekao je on i dodao da je poslednjih godina karakterističan i ogroman razvoj IKT sektora u našoj zemlji.

Kao ključne sektore za ulaganje naveo je automobilsku industriju, telekomunikacioni sektor i poljoprivredu.

Generalni direktor, CCI Francuska Srbija i generalni sekretar, CEBAC u Srbiji Sanja Ivanić rekla je da između Srbije i Francuske postoji veliki prostor za unapređenje saradnje između preduzeća, posebno malih i srednjih.

Prema njenim rečima prostora za saradnju ima u automobilskoj industriji i u sektoru usluga.

Istakla je i da je Srbija prepoznata kao zemlja gde može da se proizvodi i ono što je tehnološki napredno i po jedinstvenoj tehnologiji.

Predsednik Nemačko-srpske privredne komore i generalni direktor ZF Srbija Milan Grujić, rekao je da spoljnotrgovinska razmena Srbije sa Nemačkom iznosi devet milijardi evra i da je Nemačka najveći spoljnotrgovinski partner naše zemlje.

Grujić je naveo i da je učešće nemačkog kapitala doprinelo reindustrijalizaciji Srbije i kreiranju novih radnih mesta čime se stabilizuje tržište rada.

Istakao je da je Srbija viđena kao lokacija gde može da se proizvede nešto tehnološki napredno.

"Ono što je bitno napomenuti je i da od 2015. godine do danas imamo preko dve milijarde nemačkih investicija u Srbiji, a bitno je i da su i uvoz i izvoz izjednačeni", kazao je Grujić.

On je naglasio i da direktne investicije sa jedne strane utiču na ekonomiju, a s druge doprinose stabilnosti i dugoročnoj održivosti i ekonomskom razvoju, odnosno doprinose unapređenju tehnologija, znanja, veština, ali i uključivanju malih i srednjih preduzeća u lance dobavljača.

Direktor Japanske poslovne alijanse u Srbiji Oliver Lepori, rekao je da japanske korporacije imaju dugoročne strategije i da dosta unapred planiraju.

On je kazao i da se Srbija u strukturi Japana vodi kao dugoročno prijateljska država, a taj status nema mnogo zemalja.

"Poslednjih godina i pre kovida videli smo značajne promene na mapi japanskih preduzeća širom sveta. Pre svega, osnovni faktor je zelena tranzicija i prelazak i na proizvode i usluge koji su, po pravilu, ekološki odgovorni" rekao je Lepori.

On je naveo i da po zvančnoj statistici Japana kao države, čak 41,4 odsto japanskih proizvođača planira da skrati svoje lance snabdevanja i to u sledećih godinu do dve.

"Čak 30 odsto japanskih korporacija planira da smanji nabavku iz Kine takođe u sledeće dve godine, pa to možda može da pomogne da Srbija nađe svoje mesto u tom ekosistemu modernih japanskih kompanija", rekao je Lepori.

Panelom o stranim ulaganjima Beogradski ekonomski forum je završio rad.