1. novembar 2024 10:19

Ričard Rekord: Jača ekonomski rast Srbije, dok se radi obazrivo rast javnog duga ne zabrinjava

Izvor: TANJUG

Foto: TANJUG/JADRANKA ILIĆ

VAŠINGTON - Ekonomski rast Srbije jača, pa je ove godine u odnosu na prošlu zabeležen rast sa 3,8 odsto na 4,2 odsto, izjavio je vodeći ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan Ričard Rekord i ocenio da postoji veliko poverenje u integraciju Srbije u globalne lance.

"Videli smo značajne nove investicije, kao i poverenje, uključujući nedavno povećanje kreditnog rejtinga Srbije. Mislim da je tu izazov da se obezbedi kontinuirano otvaranje novih radnih mesta i poboljšanje produktivnosti, tako da bismo srednjoročno videli nastavak rasta i poboljšanje životnog standarda", rekao je on u intervjuu za Glas Amerike.

Govoreći o javnom dugu zemlje, istakao je da sve dok se ovom dugu pristupa na razborit način, on ima smisla.

"Znamo da Srbija ima značajne infrastrukturne potrebe i potencijalno veoma visok prinos od poboljšanja povezanosti u smislu drumskog i železničkog saobraćaja. Tu su i značajne potrebe za ulaganjem u električnu energiju, ako se uzme u obzir dekarbonizacija srpske privrede, tako da mislim da niko ne sumnja u potrebu ozbiljnih i značajnih ulaganja", rekao je on.

Dodao je da izazov predstavlja određivanje prioriteta, da se pravi projekti urade u pravo vreme, efikasno i tempom koji omogućava vladi da se razumno zaduži, a ne previše, i da pokuša da se osigura da privatne investicije ulože u neke od tih oblasti.

Komentarišući upozorenja da Srbija uzima kredite od komercijalnih banaka za pokrivanje deficita, što je zapravo najskuplji način zaduživanja, Rekord je naveo da je srpska strategija finansiranja duga obazriva i da ona veći deo godine u stvari ima primarni suficit.

Prema njegovim rečima, Srbija pozajmljuje od Svetske banke pod veoma povoljnim uslovima, a spoljno zaduživanje Srbije, uključujući evroobveznice i komercijalno finansiranje, urađeno je po prilično razumnim stopama, imajući u vidu rastuće poverenje, kao i povećanje investicionog rejtinga.

Odgovarajući na pitanje gde je budućnost srpske ekonomije - na Istoku ili na Zapadu, rekao je da misli da je u Evropi.

"Evropska unija, kao i druge vrste susednih ekonomija u Evropi, još čine više od 70 odsto trgovinske razmene Srbije, znači to je najveći investicioni partner. Najveće ekonomske prilike proizilaze iz integracije u globalne lance koji su na neki način usidreni u Evropi", rekao je on.

Istakao je i da su tu prilike za pristup tehnologiji, poslovnim procesima i posebno moguće električnim vozilima, što su neke od oblasti u koje Srbija želi da uđe.

Kada je reč o poslednjem izveštaju Svetske banke u kojem se, između ostalog, pominje i uticaj suše na cene hrane, i o njegovom stavu o tome šta Vlada Srbije može da uradi da ublaži efekte visokih cena za potrošače, rekao je da oko cene hrane postoje dva problema od kojih je jedan velika ovogodišnja suša.

"Mislim da je to primer rasta klimatskih rizika koje oseća ceo svet, ali posebno na Zapadnom Balkanu, videli smo sve veću nestabilnost klime koja rezultira značajnom nestabilnošću u prinosu useva. To ima direktan uticaj na cene, a pogotovo na cene hrane. Kao što sam pomenuo, inflacija je očigledno naglo porasla u jednom trenutku. Bila je dvocifrena poslednjih nekoliko godina, pa se spustila, ali su cene ostale visoke. A videli smo da su cene hrane značajno porasle, uključujući i Srbiju", istakao je on.

Kao najbolji način da se osigura da cene hrane ostanu niske i pristupačne, naveo je obezbeđivanje konkurencije, zatim nove investicije i nove tehnologije, kako u proizvodnji hrane tako i u njenoj distribuciji.