Mali: Predlog budžeta sledeće nedelje pred poslanicima, rast standarda prioritet vlade

BEOGRAD - Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da Srbija predlogom budžeta za 2025. godinu, koji će biti pred poslanicima Skupštine Srbije sledeće nedelje, nastavlja politiku daljeg ekonomskog jačanja, podrške građanima i privredi, ali i ublažavanja posledica globalnih izazova.

On je naveo da se MMF složio s predlogom budžeta Srbije za 2025. godinu, pre svega, sa projektovanom stopom deficita i visokom stopom javnih ulaganja.

"Nastavljamo da se borimo za jaku i snažnu zemlju i za stabilnu ekonomiju", rekao je Mali u intervjuu za NIN.

Kaže da je MMF naš dugogodišnji partner i korektivni faktor, kao i mu je direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva nedavno rekla da je Srbija svetla tačka u Evropi u današnje vreme puno izazova.

On je napomenuo da je ovo prvi budžet koji Srbija brani kao zemlja sa investicionim rejtingom.

"To smo u mogućnosti nakon što nam je agencija ’Standard and Poor`s’ u oktobru povećala na nivo BBB-, čime smo prvi put u svojoj istoriji svrstani u ovaj rang", naglasio je Mali.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija dodao je da je predloženi budžet razvojni i socijalno orijentisan i da predstavlja nastavak politike daljeg ekonomskog osnaživanja naše zemlje kroz program Skok u budućnost - Srbija 2027.

"Uprkos globalnim izazovima, taj program je održiv, jer realizujemo i najveće kapitalne projekte u oblasti saobraćaja, energetike, zdravstva, obrazovanja, nauke, sporta, a istovremeno, nastavljamo sa pripremama za Međunarodnu specijalizovanu izložbu EKSPO, čiji ćemo biti domaćin 2027. godine, koja će ojačati međunarodnu poziciju naše zemlje i staviti nas u centar sveta te godine", rekao je on.

Mali napominje da ukupni prihodi i primanja za 2025. godinu iznose 2.346,2 milijarde dinara, što je za 172,9 milijardi, odnosno osam odsto, više u odnosu na rebalans za ovu godinu, uz projektovani fiskalni deficit od tri odsto BDP-a.

Dodao je da taj rezultat neće ugroziti dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP-u.

"Projektovana stopa privrednog rasta je 4,2 odsto BDP-a, a u apsolutnom iznosu to je 10.328,9 milijardi dinara, odnosno 88,1 milijardu evra, što znači da se vraćamo na visoke stope rasta koje smo imali pre korone i svetske ekonomske krize, što je dobra vest za našu ekonomiju", naglasio je ministar finansija.

Prema njegovim rečima, Srbija je u prvoj polovini godine sa 4,2 odsto bila druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, a prva u prvih devet meseci ove godine, prema trenutno dostupnim podacima, sa rastom od 3,9 odsto.

"Prema projekcijama MMF-a, svetska privreda će porasti 3,2 odsto u 2024. i 2025. godini, što je manje u odnosu na prošlogodišnji rast od 3,3 odsto, što znači da se srpska ekonomija brže oporavlja od drugih, a javni dug opšte države projektovan je na 47,5 odsto BDP-a u 2025. godini", istakao je Mali.

Napomenuo je da se MMF složio sa ovakvim predlogom budžeta, pre svega sa projektovanom stopom deficita i visokom stopom javnih ulaganja i dodao da su tako nekadašnje kritike vremenom prerasle u rastuću podršku, jer Srbija je od dna evropske lestvice prešla put do jedne od najbrže rastućih ekonomija u Evropi.

"Deficit od tri odsto je dogovoren sa MMF-om i to je raspon koji je neophodan da bismo održali visok nivo kapitalnih ulaganja u godinama kada se užurbano pripremamo za EKSPO, a novi aranžman sa tom finansijskom institucijom pokriva naredni trogodišnji period tokom kojeg će trajati veliki investicioni ciklus", rekao je.

Ministar finansija je dodao da takav deficit daje manevarski prostor da država ne mora da pravi kompromise, već da ulaže u dalji rast i da teško postignutu stabilnost drži čvrsto u rukama.

"Apsolutno smo finansijski stabilni, nijedan potez vlade neće to narušiti, ekonomskom politkom se upravlja na način da ne gubimo ni na jednom finansijskom ’frontu’ i danas nam je politika da se ne odričemo ni rasta, ni ulaganja, ni poboljšanja životnog standarda, ali isključivo uz strogo očuvanje makroekonomske stabilnosti", poručio je Mali.

Poboljšanje kvaliteta života građana i rast njihovog standarda su prioriteti Vlade, ističe on i napominje da predstojeća povećanja primanja neće ugroziti stabilnost naših javnih finansija.

"Od 1. decembra ove godine penzije će biti povećane za 10,9 odsto, a od 1. januara 2025. plate u javnom sektoru za 8,0 do 11, dok će minimalna zarada biti veća za 13,7 odsto. Prosečna penzija će u ovoj godini biti 394 evra, što je skoro dvostruki rast u odnosu na 2012. godinu, kada je bila 204 evra. Projekcija za 2025. godinu su prosečne penzije od oko 436 evra", ističe prvi potpredsednik Vlade.

Prema njegovim rečima, prosečna plata u decembru biće između 920 i 925 evra, a decembra sledeće godine od 1.022 evra.

"Posebno važno za stabilnost naših javnih finansija je to da, i nakon svih povećanja, učešće mase zarada u BDP-u ostaje ispod 10 procenata, što je u skladu sa fiskalnim pravilima koje smo uspostavili sa MMF-om", naglasio je Mali.

Ministar finansija ističe da su predviđena rekordna izdvajanja za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije od 261,8 milijardi dinara, što je 2,53 odsto BDP-a, ali je rekordan budžet i za Kancelariju za KiM od 17,2 milijarde dinara, plus još dve milijarde za pomoć nezaposlenim licima u našoj pokrajini.

"Tu su i izdvajanja za poljoprivredu od 138,5 milijardi dinara, plus 11 milijardi koje će se zemljoradnicima vratiti kroz refakciju akciza za gorivo, što je ukupno rekordnih 149,5 milijardi dinara, 7,5 odsto našeg budžeta, dok su izdvajanja za zdravstvo povećana sa 573,6 na 613,9 milijardi dinara, kao i ona vezana za socijalna davanja sa 209,5 milijardi na 226,6 milijardi dinara", navodi on.

Budžet Ministarstva prosvete, kako kaže, veći je za 48,2 milijarde u odnosu na rebalans, i iznosi 374,5 milijardi dinara.

"Ako dodamo 83 milijarde kod lokalnih samouprava za predškolsko obrazovanje, onda je za obrazovanje namenjeno 457,5 milijardi dinara, odnosno 4,4 odsto BDP-a. I izdvajanja za nauku povećana su sa 37,6 na oko 38,1 milijardu dinara, za kulturu sa 15,6 milijardi na 17,8 milijardi dinara, plus još oko 4,3 miliona evra koji se nalaze kod Ministarstva za javna ulaganja za projekte", naglasio je ministar finansija.

Naveo je da je vlada skoro u potpunosti ispunila zahteve prosvetara.

"U skladu sa Protokolom potpisanim krajem prošle godine, radi rešavanja materijalnog položaja i uslova rada zaposlenih u prosveti, izmenjena je Uredba o koeficijentima za obračun plata zaposlenih u javnim službama, uvećan je koeficijent razrednim starešinama sa četiri na sedam odsto i uveden koeficijent za uvećanje plate na osnovu napredovanja u zvanjima. Radi se i na prijemu u radni odnos zaposlenih na određeno vreme sa 30 i više procenata angažovanja, što obuhvata više od 1.300 ljudi. Jedan od prvih i osnovnih zahteva prosvetnih radnika je bio da imaju i status službenih lica, što će se ispuniti zakonom da bi se povećala njihova bezbednost", naglasio je on.

Kako je najavio, svim zaposlenima u prosveti, od 1. januara 2025. godine biće veće plate za 11 odsto, a ostatku javnog sektora, za osam.

"Ne mogu odjednom da budu rešeni problemi sa njihovim platama koji postoje decenijama unazad, a njihov zahtev bio je da se početna plata nastavnika izjednači sa prosečnom platom u privredi, što nije jednostavno, jer ona zavisi od privatnog sektora, gde niko ne može da predvidi kolika će zarada biti naredne godine. Nama privatni sektor vuče rast. Ispunjeno je skoro sve što je dogovoreno kada smo započeli razgovore, ili se veoma aktivno radi na tome da u što kraćem roku bude rešeno, kazao je on.

Prema nejgovim rečima, sektor prosvete je ogroman da bi se lako "igralo" sa njim u budžetu.

"Imamo kontinuirano povećanje zarada u javnom sektoru, iznad nivoa inflacije. Kada je bila pandemija, iznad proseka za ostatak javnog sektora, povećavali smo plate zdravstvenim radnicima. Sada to radimo sa prosvetarima i ako ovako nastavimo, postepeno ćemo ostvariti i taj preostali cilj, ali to je proces, i toga svi treba da budu svesni. Uvek smo spremni i otvoreni za razgovor, ali ne želim da prihvatam da dok mi pregovaramo, neko štrajkuje na ulici. Tu je još jedna bitna stvar, a to je da kada povećate plate, najmanje toliko ćete za njih izdvajati i svake naredne godine", ističe on.

Najavio je nastavak realizacije velikih kapitalnih projekata, jer oni doprinose daljem rastu BDP-a, privlačenju novih investitora, a posledično i poboljšanju kvaliteta života građana.

"Nijedan kapitalni projekat nije zaustavljen, a za njih je opredeljeno 762,9 milijardi dinara, odnosno 7,4 odsto BDP-a. Udeo kapitalnih rashoda u BDP-u je 2013. godine bio dva procenta. Novac planiramo za izgradnju ili rekonstrukciju auto-puteva, pruga, mostova, kliničkih centara, bolnica, domova zdravlja, ekologiju, za velike sportske objekte i organizaciju EKSPO izložbe 2027. godine, kao i za nabavku opreme u sektoru bezbednosti".

Prema njegovim rečima, u planskom delu budžeta vidi se da su ove kapitalne investicije značajno "poskupele" i da će do 2027. godine sa 912 miliona otići na 1,24 milijarde evra.

"EKSPO je projekat od neprocenjivog značaja za našu zemlju i mi pod njegovim ’kišobranom’ ulažemo u celu Srbiju. Programom ’Srbija 2027’, predviđeno je 17,8 milijardi evra za 323 projekta širom zemlje, a ne samo za Beograd. Hoćemo da se predstavimo na pravi način u svetu i ovo je ogromna šansa za nas, a sa druge strane, želimo da podignemo kvalitet infrastrukture, života građana, i zato nije slučajno da imamo visoke stope rasta i projekat “Srbija 2027”. Brzina izgradnje, realizacije, rešavanja problema, koji se rađaju u svakom projektu, diktiraju tempo plaćanja iz budžeta. To zna svako ko se bavi projektima", ustvrdio je ministar.

On je objasnio i da je vrednost ugovora za nacionalni stadion je 464 miliona evra, bez PDV, a ne kako se iznose pogrešne informacije da je veći.

"Istina je da je za linijsku infrastrukturu predviđeno 295 miliona, a ona obuhvata saobraćajnice, raskrsnice, crpne stanice, kolektore, gasne instalacije, toplovode, trafo stanice. Ne postoji opasnost da izgradnja projekata ne doprinese rastu BDP-a i to svako ko se bavi ekonomijom vrlo dobro zna", naglasio je Mali.