Jorgovanka Tabaković: Kupujemo evro da dinar ne bi previše ojačao, od 2017. kupili smo 11,5 milijardi evra

BEOGRAD - Centralna banka kupuje evro jer ne dozvoljava da dinar previše ojača, izjavila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i istakla da je od 2017. godine NBS kupila 11,5 milijardi evra, od čega ove godine do sada 2,4 milijarde.

Na pitanje u intervjuu za NIN da li je kurs dinara realno stabilan ili namerno nizak odnosno drži li se on veštački kako bi se lakše došlo do obećanja vlasti o prosečnoj plati od 930 evra ove godine ili 1.400 u 2027, Tabakovićeva je rekla da je istina suprotna i da poslednjih osam godina poslujemo u ambijentu pritisaka ka jačanju dinara, što je rezultat naše poboljšane ekonomije, rasta priliva deviza po osnovu investicija, izvoza, ulaganja u dinarske obveznice i dugih faktora.

"To je uslovilo da od 2017. do sada u deviznim intervencijama neto kupimo 11,5 miliiardi evra.Time ne dozvoljavamo da dinar previše ojača a ne da ga NBS održava previše jakim", naglasila je Tabakovićeva.

Dodala je da ove godine nivo stranih direktnih investicija iznosi 4,231 milijardu evra i da očekuje da do kraja godine bude na nivou od prošle godine.

Na pitanje da sa druge strane ima i kritike da NBS brani vrednost evra kupovinom ove valute i da nije tako da bi evro bio 110 a ne 117 dinara, rekla je da je činjenica da je NBS prošle godine kupila rekordnih 3,94 milijardi evra da dinar ne bi previše ojačao, kao i 2,4 milijarde do sada u 2024. godini.

Upravo to dokazuje ispravnost monetarne politike i politike kursa, istakla je guvernerka NBS.

Istakla je da su bruto devizne rezerve trenutno na najvišem nivou i iznose 28,7 milijardi evra.

"U odnosu na kraj 2012. povećane su preko dva i po puta odnosno 18 milijardi evra. Od kada sam na čelu NBS, intervencijama na domaćem deviznom tržištu neto je kupljeno preko 10 milijardi evra , što je najveći pojedinačni faktor koji je doprineo rastu deviznih rezervi", rekla je ona.

Na pitanje koliko iznose rezerve u zlatu i zašto nas one nisu zaštitile od inflacije tokom 2022. i 2023. godine, Tabakovićeva je rekla da zlato u deviznim rezervama bilo koje centralne banke ne služi da zaštiti stanovništvo od inflacije, jer ne postoji direktna veza između njega i opšteg nivoa cena roba i usluga.

"Povećanje vrednosti zlata u periodu pojačane globalne neizvesnosti, pa i inflacije, povećava kapacitet za delovanje", dodala je ona.

Kaže da imamo 47,8 tona zlata od čega je 17 tona kupljeno u inostranstvu.

"Vrednost tih 47,8 tona zlata po trenutnim berzanskim cenama iznosi 3,9 milijardi evra. Ističem da je cena zlata samo u ovoj godini povećana za oko 28 odsto", navela je Tabakovićeva.

Na pitanje da li će se do kraja godine smanjiti referentna kamatna stopa, guvernerka je rekla:

"Ona je trenutno na 5,75 posto i verovali smo da do kraja godine možemo da idemo sa sniženjem za 0,25 posto. Međutim, u čitavom svetu ponovo imamo rast inflacije na međugodišnjem i mesečnom nivou, a bazna inflacija ostaje uporno na visokim nivoima, što upućuje na opreznost".