Srbija postigla dobre rezultate i održala makroekonomsku i fiskalnu stabilnost

BEOGRAD - Srbija je uspela da postigne dobre rezultate u oblasti ekonomije i održi makroekonomsku i fiskalnu stabilnost i pored pandemije i svetske energetske krize, rekao je danas državni sekretar u Ministarstvu finansija Gojko Stanivuković.

On je to rekao posle razgovora sa šefom jedinice za Srbiju i Crnu Goru pri Generalnom direktoratu Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju Majklom Milerom o Programu ekonomskih reformi za period 2023 – 2025 (ERP), koji je Vlada Srbije nedavno usvojila i 31. januara predala Evropskoj komisiji.

U saopštenju Ministarstva finansija navodi se da je Stanivuković istakao da se u uslovima novih rizika usled poremećaja u energetskom sektoru, teži postojanoj i kontinuiranoj primeni mera usmerenih ka unapređenju fiskalne održivosti, poboljšanju poslovnog ambijenta, kao i podršci daljoj integraciji mladih na tržište rada i reformi energetskog sektora.

"Želimo da Srbija ostane posvećena evropskoj perspektivi, kao i aktivnostima i projektima predviđenim agendom zelene tranzicije, zatim i procesu digitalne transformacije", ukazao je državni sekretar i dodao da se Program ekonomskih reformi u tom kontekstu smatra jednim od najvažnijih strateških dokumenata Vlade.

Kako je istakao, usled krize u energetskom sektoru koja proističe iz aktuelnog međunarodnog okruženja, pred fiskalnu politiku postavljeni su novi izazovi koji su doprineli i novom setu mera.

"Stoga su, kako bi bila očuvana makroekonomska stabilnost i fiskalna disciplina, redefinisana fiskalna pravila, a vodilo se računa i o očuvanju nivoa kapitalnih investicija, potrebnih kao podrška privrednom rastu", naveo je on.

Stanivuković je podsetio da je Srbija u dve godine pandemije bila najbrže rastuća ekonomija u Evropi sa privrednim rastom od 6,6 odsto kumulativno, od čega je u 2020. godini zabeležen tek blagi pad od 0,9 odsto, a u 2021. godini privredni rast od 7,5 odsto BDP.

Napomenuo je i da je privredni rast u 2022. godini iznosio između 2,3 i 2,5 odsto i dodao da je, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, Srbija uspela da održi javni dug pod kontrolom i daleko ispod nivoa Mastrihta.

Stanivuković je podsetio i na to da je priliv stranih direktnih investicija u 2022. godini iznosio 4,4 milijarde evra, što potvrđuje da je Srbija, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, zadržala poverenje investitora.

"Očuvana su radna mesta i nezaposlenost je na rekordno niskom nivou, pa je tako na kraju trećeg kvartala 2022. godine nivo nezaposlenosti iznosio 8,9 odsto, a imamo i konstantan rast plata, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru", podvukao je državni sekretar.

Na sastanku su učestvovali i pomoćnik ministra u Sektoru za međunarodnu saradnju i evropske integracije Verica Ignjatović, kao i predstavnici Ministarstva finansija zaduženi za izradu dokumenta ERP.

Šef jedinice za Srbiju i Crnu Goru pri Generalnom direktoratu Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju Majkl Miler predvodio je delegaciju predstavnika Evropske komisije.

Podsećanja radi, programi ekonomskih reformi predstavljaju najviši nivo angažovanja Zapadnog Balkana i Turske sa Evropskom unijom kada je reč o socijalno-ekonomskim pitanjima i predstavljaju osnovu za dijalog o ekonomskoj politici, pa Republika Srbija, kao država kandidat za prijem u članstvo EU na godišnjem nivou, izrađuje ERP za naredni trogodišnji period.

Program ekonomskih reformi za period 2023 – 2025 biće razmotren sa predstavnicima EU, tačnije sa ministrima finansija i privrede, predstavnicima centralnih banaka država članica EU i nadležnim evropskim institucijama tokom 2023. godine, u okviru ekonomskog dijaloga na sastanku Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN Council) na kojem će biti usvojene i nove zajedničke preporuke za Zapadni Balkan i Tursku, navedeno je u saopštenju.