BELEXsentiment za januar 2025. iznosi 113,28 poena

BEOGRAD  - BELEXsentiment za januar 2025. godine iznosi 113,28 poena, što ovaj pokazatelj stavlja u zonu stagnacije, objavila je Beogradska berza.

Fokus investitora na lokalnom tržištu biće i dalje na makroekonomskim faktorima, zaoštrenim geopolitičkim odnosima, te epilogu novonastale neizvesnosti oko mogućih ograničenja u radu Naftne Industrije Srbije.

BELEXsentiment ima baznu vrednost 100, a može imati vrednost u intervalu od nula do 200, pri čemu vrednosti BELEXsentimenta manje od 100 ukazuju na negativna očekivanja tržišnih učesnika.

U prethodnom mesecu, BELEX15 je zabeležio blagi rast od 0,07 odsto dok je BELEXline izgubio 0,38 odsto svoje vrednosti.

Oba indeksa su završila godinu sa rastom vrednosti, i to BELEX15 za 30,96 odsto, a BELEXline 28,19 odsto.

Ukupan ostvareni promet u decembru iznosio je 27 miliona evra od čega 90 odsto prometa se odnosi na državne obveznice.

Najveći promet na segmentu vlasničkih hartija je ostvaren akcijama izdavaoca Jugoprevoz Kruševac sa prometom od 0,8 miliona evra.

Na godišnjem nivou ukupan promet na Beogradskoj berzi je iznosio 311 miliona evra, što je više nego prethodne godine, ali i dalje ispod desetogodišnjeg proseka od 400 miliona.

U 2024. najviše se trgovalo akcijama NIS a.d, koje su zabeležile pad cene 7,14 odsto. Na drugom mestu po prometu su akcije kompanije Tehnogas a.d, koje su nakon dve ponude za preuzimanje tokom kojih većinski vlasnik nije uspeo da konsoliduje vlasništvo, zabeležile rast od 123 odsto na kraju godine.

Tržišta akcija sa obe strane atlantika su zabeležila rast vrednosti u prethodnoj godini, S&P 23 odsto, a DAX 19 odsto.

Tokom 2024. centralne banke u većini svetskih ekonomija su uspele da stabilizuju inflaciju, koja je na gornjim granicama ciljanih koridora ili jako blizu njih.

U skladu sa time, ciklus smanjenja referentnih kamata je počeo polovinom prethodne godine.

Početni napredak u opadanju stopa inflacije u većini zemalja sveta se usporio, te je u poslednjih nekoliko meseci primetna stagnacija, a negde i blago povećanje stopa rasta potrošačkih cena.

To je donekle i očekivano, jer je znatno teža faza daljeg obaranja inflacije kada ona već dođe na granice ciljanih nivoa. S tim u vezi, iz svetskih vodećih centralnih banaka najavljuju opreznu politiku u daljem periodu, i verovatniji usporen tempo daljeg smanjenja kamata.

Tokom 2024, američki FED je snizio referentnu stopu za jedan odsto, što je isto i učinjeno od strane njihovih kolega iz ECB.

Iako su u decembru obe najveće centralne banke donele odluku o sniženju kamata za 25bps, primetna je zabrinutost učesnika na tržištu povodom otporne inflacije, pogoršane slike evropske ekonomije i zaoštrenih geopolitičkih odnosa i mogućih novih problema na polju energetike ove zime.

Najavljeno uvođenje tarifa od strane nove američke administracije i drugih pro-inflatornih mera koje su pominjane tokom izborne kampanje u SAD, su dodatni razlozi da u 2025. godini imamo verovatno sporije popuštanje kamatnih stopa nego u prethodnoj godini.

Sličan scenario je bio primetan i na našem tržištu, gde se inflacija spustila relativno brzo sa 7,6 odsto na gornju granicu ciljanog koridora od 4,5 odsto, i na tom nivou se, uz blaga kolebanja, ustalila čitavo drugo polugodište.

Poslednje očitavanje inflacije u novembru je iznosilo 4,3 odsto.

Izvršni odbor Narodne Banke Srbije je u tri navrata snižavao referentnu kamatnu stopu za po 0,25 odsto, poslednji put u septembru i ona je trenutno na 5,75 odsto.

Buduće odluke o monetarnoj politici zavisiće od kretanja eksternih i domaćih faktora koji utiču na inflaciju i inflatorna očekivanja, a pre svega od daljeg mesečnog kretanja inflacije.