Filipović: Od prodaje u NIS investirano više od četiri milijarde evra

BEOGRAD - Većinski paket akcija NIS-a od 51 odsto prodat je Gaspromneftu za 400 miliona evra, uz obavezu da ruski partner investira dodatnih 500 miliona evra u razvoj kompanije, navodi u najnovijem izdanju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Sanja Filipović.

Dodaje da, mada je u javnosti bilo dosta polemike oko visine cene za koju je prodat većinski paket akcija, treba imati u vidu da je od tada u NIS investirano više od četiri milijarde evra, od čega oko 30 odsto u ekološke projekte, i da su nakon privatizacije kapitalna investiranja porasla na godišnjem nivou čak 3,6 puta.

Ona ističe da je, zahvaljujući investicijama, Rafinerija nafte u Pančevu danas jedna od najmodernijih i ekološki najnaprednijih u regionu i da je, pored toga, urađena diversifikacija poslovanja NIS-a na sektor proizvodnje i trgovine električnom energijom i započeto poslovanje u zemljama regiona, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Rumuniji.

"Nakon privatizacije su značajno poboljšani svi poslovni pokazatelji, ali nakon rekordnih rezultata 2022. godine, sankcije su se odrazile na pogoršavanje rezultata poslovanja. Prema podacima za 2024. godinu, NIS je u odnosu na prošlu godinu imao blagi pad prihoda od 1,0 odsto, ali je zato neto dobit opala za 58 odsto, a ključni pokazatelj profitabilnosti EBITDA je smanjen za 35 odsto", navodi Filipović.

Dodaje da je činjenica da je privatizacijom NIS-a Srbija izgubila kontrolu nad upravljanjem kompanijom koja je jedini proizvođač sirove nafte i prirodnog gasa, jedini prerađivač nafte i vlasnik najveće mreže maloprodajnih objekata za benzin u Srbiji - danas je to više od 400 benzinskih stanica u Srbiji i zemljama regiona, i da se upravo iz tog razloga NIS mora posmatrati u širem kontekstu, odnosno mora se sagledati njegov značaj i doprinos privredi Srbije.

Navodi da je, prema studiji revizorsko-konsultantske kompanije KPMG koja je imala za cilj sagledavanje ekonomskog uticaja NIS-a u Srbiji od 2010. do 2020. godine, utvrđeno da je NIS imao prosečan godišnji direktan doprinos bruto domaćem proizvodu od 5,1 odsto, dok je prosečan godišnji doprinos NIS-a bruto dodatoj vrednosti Srbije bio oko 2,6 odsto.

Prosečan godišnji direktan doprinos kompanije NIS bruto dodatoj vrednosti u sektorima poslovanja iznosio je oko 4,7 odsto, dok je uticaj na ekonomske aktivnosti u kojima posluje kompanija iznosio oko 12,1 odsto, a NIS je u prethodnoj deceniji bio u vrhu liste domaćih izvoznika sa prosečnim godišnjim izvozom vrednim 262 miliona evra.

Filipović ističe da je NIS jedan od najvećih vertikalno integrisanih, energetskih sistema u Jugoistočnoj Evropi, koji zapošljava oko 13.500 ljudi, uključujući i zaposlene u HIP Petrohemija u kojoj je NIS 2021. godine uvećao vlasnički udeo na 90 odsto osnovnog kapitala.

Pored toga, NIS je jedan od najvećih budžetskih davalaca, jer su obračunate obaveze po osnovu javnih prihoda u 2023. godini iznosile oko dve milijarde evra, što je u poređenju sa visinom budžeta Republike Srbije iznosilo oko 12 odsto.

"Imajući u vidu značaj koji kompanija ima za srpsku privredu, ali i činjenicu da sankcije direktno ugrožavaju snabdevanje zemlje, postavlja se pitanje kako u kratkom roku pronaći adekvatno rešenje", navodi autorka.

Puna primena sankcija protiv NIS-a će nastupiti 27. februara, a u međuvremenu je osnovana radna grupa pri Vladi Srbije čiji je cilj da prikupi dodatne informacije od Ministarstva finansija SAD i da ispita mogućnosti za pronalaženje rešenja sa ruskim partnerima.

NIS je u utorak, 4. februara, uputio zvaničan zahtev američkoj Kancelariji za kontrolu strane imovine pri Ministarstvu za finansije (OFAC) za odlaganje sankcija na 90 dana, a to su podržale vlade Srbije i Mađarske.