Narodna banka Srbije demantovala navode o bezgotovinskim plaćanjima

BEOGRAD - Narodna banka Srbije demantovala je danas navode o bezgotovinskim plaćanjima koji su izneti prilikom predstavljanja rezultata studije "Uticaj rasta bezgotovinskog plaćanja na sivu ekonomiju", a realizovane u okviru Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje "Bolji način".

Kako se navodi u saopštenju Narodne banke, podaci koji su izneti danas su interpretacije nepotkrepljene činjenicama, a jedan od navoda na koji NBS ukazuje je i da se "razvoj bezgotovinskog plaćanja meri i brojem platnih kartica po glavi stanovnika, gde smo u začelju Evrope, odnosno sa prosekom od 0,73 kartica po stanovniku, koliko ih imamo u Srbiji – manje kartica za plaćanje imaju samo u Albaniji".

NBS ukazuje da prema podacima koje im tromesečno dostavljaju banke i drugi pružaoci platnih usluga, ukupan broj kartica na početku 2023. godine iznosi 10.759.656, što je u poređenju s krajem 2016. godine, porast broja kartica od 54,47 odsto.

Iz NBS ističu i da platne kartice nisu jedini platni instrument kojim se može plaćati na fizičkim i internet prodajnim mestima.

"Uvođenjem sistema za instant plaćanja građanima i privredi omogućeno je da putem svojih aplikacija za mobilno bankarstvo iniciraju instant plaćanja kod domaćih trgovaca u fizičkim i virtuelnim prodavnicama", navodi se u saopštenju i dodaje da trenutno preko tri miliona građana i privrednih subjekata ima ugovorenu uslugu korišćenja aplikacija mobilnog bankarstva.

Te usluge im, kako se dodaje, omogućavaju niz inovativnih servisa, poput već pomenutih plaćanja na prodajnim mestima, ali i plaćanja mesečnih računa skeniranjem NBS IPS QR koda ili pak prenose na račun primalaca samo uz poznavanje broja mobilnog telefona.

"Sve te usluge koje su građanima omogućene nisu dostupne u velikom broju zemalja, uključujući i one razvijenije, tako da selektivno i neutemeljeno iznošenje podataka o platnim karticama ne oslikava trenutno stanje našeg platnog sistema, koji je po primenjenim standardima i infrastrukturi rame uz rame s platnim sistemima najrazvijenijih zemalja Evrope i sveta", naglašavaju iz NBS.

Na prezentaciji podataka navedeno je i da "kriterijum razvijenosti meri se i brojem POS terminala, gde su od Srbije lošije samo Albanija, Slovačka, Rumunija i Moldavija, a merilo je i vrednost transakcija, gde smo opet u začelju, prosek CIE je nekih 15 odsto, u Srbiji je to 2019. bilo osam odsto BDP-a".

Iz NBS ističu da je važno istaći da izolovani podatak o broju POS uređaja nikako ne sme biti osnova za procenu stepena razvijenosti bezgotovinskih plaćanja u jednoj zemlji.

Fokus aktivnosti i inicijativa u domenu bezgotovinskih plaćanja ne sme i ne može biti puko širenje infrastrukture za prihvat bezgotovinskih plaćanja po svaku cenu, navodi se i dodaje da samo postojanje prihvatnih uređaja nema velikog efekta ako su bezgotovinska plaćanja troškovno neprihvatljiva, odnosno skupa za trgovce.

"Razlog za to je činjenica da na prodajnim mestima postoji puno instaliranih POS uređaja koji su zapravo neaktivni, a prema raspoloživim podacima, trenutno je oko 25 odsto takvih uređaja u Srbiji. Ako se to ima u vidu, postavlja se pitanje svrhe tolikog broja neaktivnih uređaja i šta akteri na tržištu, osim Narodne banke Srbije, preduzimaju da bi se troškovi prihvatanja bezgotovinskih plaćanja smanjili", navodi se u saopštenju.

Fokus bi, kako se naglašava, shodno tome, trebalo da bude na aktivnostima koje će doprineti većem korišćenju i prihvatanju bezgotovinskih plaćanja, što je vidljivije na osnovu broja transakcija, a ne na osnovu broja prihvatnih (na primer POS) uređaja, od čega koristi imaju samo prodavci/rentijeri tih uređaja.

Dodaje se da bi većem korišćenju i prihvatanju bezgotovinskih plaćanja, u daleko najvećoj meri, doprinelo smanjenje troškova koje uzrokuju pre svega inostrani kartični brendovi.

Iz NBS ukazuju na to da su na osnovu istraživanja koje je sprovela Narodna banka Srbije u periodu od pet godina, od 2016. do 2020. godine, ukupne naknade koje su banke u Srbiji platile inostranim kartičnim sistemima bile više od 30 puta veće nego troškovi prema domaćem sistemu Dinacard, iako je promet inostranim karticama bio svega tri puta veći.

Navodeći da u eri digitalizacije i značajnih tehnoloških dostignuća, POS uređaji nisu jedini uređaji za prihvat bezgotovinskih instrumenata plaćanja, već da štaviše, tehnički spadaju u red najlošijih uređaja za tu namenu u poređenju s drugim rešenjima. Iz NBS ukazuju da ostaje nejasno ko i iz kog razloga uporno kroz različite tzv. "nacionalne inicijative" insistira na širenju isključivo POS uređaja.

Iako je Srbija u poslednjih 10 godina ostvarila izvanredne rezultate u razvoju bezgotovinskih plaćanja, navodi se u saopštenju da je nesporno da uvek ima prostora za napredak.

Kako se dodaje, suština je u aktivnostima koje će doprineti dugoročnom podsticanju bezgotovinskih plaćanja – prvenstveno kroz aktivnosti usmerene ka daljem smanjenju troškova bezgotovinskih plaćanja, a ključni problem je njihovo prihvatanje od strane trgovaca, a naročito malih trgovaca.

Navodi se da zahvaljujući primeni Zakona i snižavanju prosečne međubankarske naknade – sa više od jedan odsto na 0,2 odsto vrednosti izvršene transakcije za debitne, odnosno 0,3 odsto za kreditne kartice, u prethodnom periodu znatno je smanjena trgovačka naknada.

Dodaje se da je od donošenja Zakona naplaćena trgovačka naknada praktično prepolovljena – za prihvatanje platnih kartica na fizičkim prodajnim mestima (POS terminalima) snižena je s prosečnih oko dva odsto na oko jedan odsto iznosa transakcije, a za prihvatanje na internet prodajnim mestima s prosečnih preko 2,3 odsto na 1,15 odsto.

Ističe se i da su nakon stupanja na snagu Zakona, tri nove banke prihvatile platne kartice, što je značajno povećalo konkurentnost među bankama prihvatiocima, a na korist trgovaca i tržišta.

"Sve ovo se pozitivno odrazilo na porast broja plaćanja platnim karticama, ali i na rast celokupne prihvatne mreže, uključujući i isticane POS terminale, čiji broj od početka primene Zakona kontinuirano raste. Ključno je da se, nakon sniženja međubankarskih naknada, kao posledice regulatornih mera Narodne banke Srbije i drugi akteri na tržištu uključe u aktivnosti koje će doprineti porastu broja bezgotovinskih plaćanja u zemlji", navodi se u saopštenju.

To se najpre odnosi, kako se dodaje, na institucije u čijoj nadležnosti je ocena konkurentnosti i koncentracije na tržištu uređaja za prihvatanje platnih kartica i drugih platnih instrumenata na prodajnim mestima.

Naglašava se da je od izuzetne važnosti izbeći opasnost pogrešne interpretacije zasnovane na izveštajima i studijama čija izrada odražava komercijalne interese pojedinačnih učesnika na tržištu.

Stoga, Narodna banka Srbije poziva sve zainteresovane za oblast bezgotovinskih plaćanja da se prvenstveno oslanjaju na zvanične podatke.