Željko Jović: Inflacija u naredne dve godine u granicama cilja 3,0 plus minus 1,5 odsto

BEOGRAD - Inflacija u Srbiji će, prema novoj centralnoj projekciji Narodne banke Srbije, nastaviti da se kreće u granicama cilja i u naredne dve godine, a to je 3,0 odsto plus minus 1,5 odsto, izjavio je danas viceguverner NBS Željko Jović.

On je na predstavljaju februarskog izveštaja o inflaciji koji je nedavno usvojio Izvršni odbor NBS rekao da bi međugodišnja inflacija početkom ove godine trebalo da se kreće oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, pri čemu se ne isključuje mogućnost da se u nekom mesecu privremeno nađe i neznatno iznad te granice.

"Nakon toga, inflacija bi trebalo postepeno da usporava i da se krajem godine približi centralnoj vrednosti cilja, što je nivo oko koga će se kretati do kraja horizonta projekcije", rekao je on

"I dolazak nove poljoprivredne sezone od maja, pod pretpostavkom da bude prosečna, treba da rezultira pojeftinjenjem voća i povrća, kao i nižim troškovima u proizvodnji hrane. Pored toga, projektovano kretanje realnih zarada u skladu s rastom produktivnosti treba da doprinese usporavanju bazne inflacije i njenom približavanju ukupnoj inflaciji", rekao je Jović.

Naveo je da su analizirali i fenomen o kome se sve više govori i u svetu, a to je da tokom inflatornih pritisaka brže rastu cene jeftinijih brendova od skupljih brendova istih proizvoda, koji je poznat kao cheapflation.

"Naša analiza je potvrdila da je unutar kategorije hrana i pića u periodu od 2022. do 2024. godine kumulativan rast cena jeftinijih brendova bio za pet procentnih poena viši u odnosu na skuplje brendove", rekao je on.

Jović je naveo da je potvrđena i druga osobina tog fenomena, a to je da se najveća razlika u kretanju cena jeftinijih i skupljih brendova javlja tokom najizraženijih inflatornih pritisaka.

Pozitivna dinamika aktivnosti u privredi nastavljena je i u poslednjem tromesečju 2024. godine, kada je, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda iznosio 3,3 odsto, a na nivou godine taj rast je dostigao 3,9 odsto, naglasio je on.

Jović je rekao da je i pored izuzetno kompleksnih globalnih uslova naša zemlja nastavila da pokazuje visok stepen otpornosti, pri čemu je Srbija uspešno ostvarivala sve ciljeve.

"Posebno bih istakao ponovo rekordan priliv po osnovu stranih direktnih investicija od 5,2 milijarde evra u 2024, kao i rekordne kapitalne izdatke države od oko šest milijardi evra, kao značajne stubove izvora finansiranja investicija. I pored pune realizacije planiranih kapitalnih izdataka države, fiskalni deficit je bio niži od projektovanog i iznosio je dva odsto BDP, što je rezultiralo nastavkom opadajuće putanje javnog duga, dok su devizne rezerve zemlje na rekordnom nivou", rekao je Jović.

Kaže da na očuvanu i dodatno ojačanu finansijsku stabilnost ukazuje rast stepena dinarizacije i kredita i depozita, uz rekordnu dinarsku štednju građana, koja je premašila 190 milijardi dinara, kao i smanjenje pokazatelja problematičnih kredita na novu najnižu vrednost od 2,5 odsto na kraju 2024. godine.

"Svi ti rezultati su doprineli da u 2024. godini bude ispunjen i jedan od najvažnijih strateških ciljeva Narodne banke Srbije i Vlade - dobijanje kreditnog rejtinga investicionog ranga. Agencija Standard & Poor’s dodelila nam je u oktobru investicioni rejting, a krajem prošlog meseca agencija Fitch je zadržala pozitivne izglede Srbije za njegovo dobijanje, što ostavlja prostor da prilikom naredne revizije dobijemo investicioni rejting i kod ove agencije", istakao je Jović.

Naveo je da su analizirali na koji način se menjala distribucija međugodišnjeg rasta potrošačkih cena u 2024. u odnosu na godinu koja joj je prethodila.

"Rezultati analize su ukazali na to da se distribucija primetno poboljšala za godinu dana, da je znatno smanjeno učešće proizvoda i usluga unutar potrošačke korpe koji su zabeležili dvocifren međugodišnji rast, kao i da je povećan procenat (na oko 25 odsto) proizvoda i usluga koji u 2024. nisu poskupeli, pri čemu je čak 100 proizvoda i usluga imalo niže cene nego godinu dana ranije", rekao je on.

Ostvarena stopa privrednog rasta za 2024. bila je neznatno viša u odnosu na novembarsku projekciju NBS, kako je rekao, pri čemu su negativni efekti suše na poljoprivrednu proizvodnju bili veći nego što su procenili u novembru, ali su oni više nego kompenzovani boljim ostvarenjima u prerađivačkoj industriji, kao i u uslužnim sektorima.

"Pozitivan doprinos potekao je i od građevinarstva, zahvaljujući prvenstveno realizaciji infrastrukturnih projekata planiranih programom Skok u budućnost - Srbija Ekspo 2027. Prema našoj proceni, tromesečni desezonirani rast bruto domaćeg proizvoda u četvrtom tromesečju iznosio je oko jedan odsto, a otprilike toliko procenjujemo i da iznosi efekat prenetih tendencija (engl. carry over) za ovu godinu", naveo je on.

Jović je rekao da se pozitivan doprinos očekuje i od izvoza kao rezultat početka serijske proizvodnje u automobilskoj industriji, kao i novih kapaciteta u energetici, uprkos i dalje slaboj eksternoj tražnji, pre svega iz zone evra.

"Pri tome, zbog ubrzanja investicionog ciklusa i rasta privatne potrošnje, ove i naredne godine uvoz robe i usluga će rasti brže od izvoza, što će za posledicu imati negativan doprinos neto izvoza. U godini održavanja izložbe Ekspo 2027. doprinos neto izvoza trebalo bi da bude pozitivan", rekao je Jović.

Viceguverner je rekao da je NBS u 2024. smo na deviznom tržištu neto kupili 2.725 miliona evra kako dinar ne bi prekomerno ojačao, što je rezultiralo rastom deviznih rezervi zemlje na 29,3 milijarde evra na kraju godine.

"Projektujemo da će učešće deficita tekućeg računa u bruto domaćem proizvodu na sličnom nivou kao u 2024. biti ove i naredne godine, a da će se zatim sniziti na oko četiri odsto u 2027, čemu treba da doprinese rast izvoza usluga u godini održavanja specijalizovane izložbe Ekspo 2027, ali i poboljšanje spoljnotrgovinske robne razmene. Očuvanju povoljne eksterne pozicije i u narednom periodu doprineće visok i projektno i geografski rasprostranjen priliv stranih direktnih investicija, koji procenjujemo da će biti oko prošlogodišnjeg rekordnog nivoa", naveo je on.

Iako je srednjoročnim fiskalnim okvirom planirano da fiskalna politika bude izdašnija za potrebe realizacije investicija planiranih programom Skok u budućnost - Srbija Ekspo 2027, NBS smatra da to neće narušiti opadajuću putanju učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu, koje je na kraju 2024. iznosilo 47,6 odsto.

Jović je rekao da je to znatno ispod granice mastrihtskog kriterijuma od 60 odsto. Kaže da u periodu od prethodnog izveštaja nisu menjali nivo referentne kamatne stope od 5,75 odsto.

"Prilikom donošenja takvih odluka imali smo u vidu da je, i pored kretanja inflacije u granicama cilja, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike. Na opreznost upućuju pre svega izražene geopolitičke tenzije i fragmentacija svetskog tržišta, uz rizik od daljeg rasta protekcionizma, što bi za posledicu moglo da ima rast cena energenata, primarnih poljoprivrednih proizvoda i drugih sirovina u proizvodnji, kao i zastoje u globalnim lancima snabdevanja", naveo je on.

Rekordne cene koje su pojedine prehrambene sirovine, poput kakaoa i kafe, dostigle na svetskim berzama takođe, prema njegovim rečima, izazivaju zabrinutost u pogledu svetskih cena hrane, kao i smanjena ponuda poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu usled suše tokom letnjih meseci.

"S obzirom na to da se dosadašnje ublažavanje monetarne politike u punoj meri prenelo na kamatne stope na tržištu novca i kredita, što je rezultiralo i ubrzanjem kreditne aktivnosti, smatramo da je potrebno zadržati oprezan pristup i u potpunosti sagledati efekte prethodnih smanjenja referentne kamatne stope na kretanje inflacije i ekonomske aktivnosti u narednom periodu", rekao je on.

Istakao je da su predstavljene makroekonomske projekcije zasnovane su na pretpostavkama da se u narednom periodu neće u većoj meri zaoštriti geopolitički odnosi i da protekcionizam na globalnom nivou neće dalje znatnije jačati.

"Ipak, postoji realan rizik da se realizuju takvi nepovoljni scenariji i po globalni privredni rast, a time i rast jedne male i otvorene ekonomije kakva je Srbija. U tako kompleksnim okolnostima smatramo da je važno da nastavimo da jačamo domaće fundamente i našu otpornost na eksterne rizike, da nastavimo da vodimo odgovornu ekonomsku politiku i čuvamo stabilnost u svakom smislu. Samo tako ćemo moći da se zadržimo na putu održivog rasta i razvoja, očuvamo investiciono i potrošačko poverenje i da svoje napore usmerimo na dalje jačanje produktivnosti i konkurentnosti naše ekonomije i rast životnog standarda naših građana", naveo je Jović

Kaže da smo prešli značajan deo puta ka zemlji sa srednjim nivoom dohotka i zemlji koja zaslužuje investicioni rejting.

"To uostalom potvrđuje i ono što u svom izveštaju ističe agencija Fitch, a to je da nam je u periodu između 2018. i 2024. bruto domaći proizvod po glavi stanovnika povećan za preko 80 odsto, kao i velika tražnja za dinarskim državnim hartijama od vrednosti na prvoj aukciji održanoj ove godine nakon dobijanja investicionog kreditnog rejtinga. Kada smo uhvatili zamajac, važno je i da istim putem nastavimo", poručio je Jović.