Agroekonomista Milan Prostran: Uvođenje prelevmana na mleko je iznuđena i privremena mera

BEOGRAD - Uvođenje prelevmana (uvozna taksa) na mleko i mlečne proizvode je iznuđena i privremena mera, koja će zadovoljiti zahteve udruženja proizvođača stoke i mleka, ali neće rešiti probleme u govedarstvu, izjavio je danas agroekonomista Milan Prostran.

"Uvođenje prelevmana je po mene ne snalazenje u toj ukupnoj situaciji jer u globalnoj situaciji nemate model kako da rešavate mnoga pitanja, pa tako ni pitanje stočarstva. Ovo je privremena mera koja će, sa ograničenjem do juna, na neki način zadovoljiti zahteve udruženja proizvođača stoke i mleka, ali će istovremeno problem mlečnog govdarstva ostati", rekao je Prostran Tanjugu.

Kako je rekao, taj problem se ne može rešavati samo nekim razvojnim merama.

"Bez obzira što smo mi potpisali sporazum još 2008. godine (S SP,) i u kratkom vremenu liberalizovali tržište ukupne naše proizvodnje hrane prema EU, postoje klauzule koje dozvoljavaju državama da u nekom kraćem vremenskom periodu uvode mere ovog tipa, na neki način destimulisanje uvoza. Zato je mera i ograničena do juna, jer po dogovorima i sporazumima ne sme da traje duže od šest meseci", rekao je Prostran.

Smatra da za to vreme neće biti nekih reakcija, ali da treba imati u vidu da je EU naš osnovni trgovinski partner i da se spoljnotrgovinska razmena sa njom odvija više od 60 odsto u sektoru hrane i da je EU spremna da preduzme mere ukoliko joj neko "stane na put" u prometu robe prema srpskom tržištu.

"Ovo vreme uzima danak u ekonomijama svih zemalja, reflektuje se kroz visoku inflaciju. Odrazilo se i na ukupnu proizvodnju hrane. Mesa će biti bez obzira što se smanjio stočni fond, kupovna moć stanovništva je ipak jako skromna i ona je kočničar većem rastu cena. U ovom periodu neće biti velikog pritiska na kupovinu mesa iz razloga što mi imamo neku tradiciju da sa tim svinjokoljima na neko vreme obezbedimo deo zaliha. Drugo, istrošili smo se posle svih raznih praznika", rekao je Prostran.

Kaže da ne očekuje da će biti nestašice i da se više brine kako će se to odraziti na potrošnju po glavi stanovnika.

"Još uvek nismo dostigli nivo potrošnje koji je bio devedestih godina prošlog veka, 65 kilograma po glavi stanovnika, trenutno se nalazimo na oko 52 kilograma po glavi stanovnika" istakao je Prostran.