KBF: Kompanije će nastaviti da podržavaju neformalno obrazovanje

KOPAONIK - Kompanije i privreda mogu značajno da doprinesu unapređenjima u oblasti obrazovanja u Srbiji kroz podršku neformalnom obrazovanju, kako bi učenici i studenti uspešno odgovorili na potrebe savremnog tržišta rada, ocenli su večeras učesnici panela "Obrazovanje: putevi ka kompetencijama" na 30. Kopaonik biznis forumu.

Među učesnicima panela su, između ostalog, bili prestavnici kopanija NIS i Nordeus.

Kao dobar primer podrške obrazovanju moderator Svetlana Kisić iz Saveta ekonomista Srbije (SES) navela je upravo kompaniju NIS, koja kroz program "Energija znanja" sarađuje sa brojnim domaćim i međunarodnim obrazovnim ustanovama i stipendira talentovane studente.

Zamenik generalnog direktora NIS-a Vadim Smirnov na panelu je tim povodom podsetio da je kompanija uspostavila partnerstvo sa važnim univerzitetima u Rusiji, Holandiji, Srbiji, kao i brojnim naučnim društvima.

Smirnov je dodao da su stipendirali značajan broj studenata od kojih je više od 60 zaposleno u NIS-u nakon završetka školovanja, tokom koga su mnogi od njih ostvarili izuzetne rezulate.

"Srpsko obrazovanje uvek je bilo odlično, samo je studentima bila potrebna specijalizacija", rekao je Smirnov i dodao da su tu potrebu primetili u NIS-u zbog čega su 2009. godine pokrenuli program stipendiranja studenata u skladu sa potrebama biznisa.

Smirnov je podsetio da su u Naučno-tehnološkom centru NIS-a u Novom Sadu među više od 300 zaposlenih i bivši stipendisti kompanije od kojih su se mnogi školovali u inostranstvu.

NIS, kako je dodao, sarađuje sa srednjim školama i opremio je više od 60 učionica i laboratorija u školama u Srbiji, kako bi se unapredili uslovi za obrazovanje.

"NIS će nastaviti da podržava obrazovne ustanove i mlade talente u Srbiji", rekao je Smirnov koji je izrazio zadovoljstvo zato što je Vlada Srbije prepoznala kompanijske napore na obrazovanju mladih zbog čega su im dva puta dodelili Svetosavsku nagradu.

Profesorka u Četvrtoj beogradskoj gimnaziji Jelena Ostojić ocenila je da formalno obrazovanje danas učenicima ne može da pruži sve neohodne kompetencije, tako da se i u školama kroz različite sekcije radi na unapređenju znanja.

Na skupu je bilo reči i učeničkim kompanijama koje su dobar primer neformalnog obrazovanja, a koje u svetu postoje skoro ceo vek.

Prema rečima Ostojić, one doprinose da učenje ne bude suvoparno, ali im je neophodna podrška privede.

Član predsedništva SES-a Svetlana Kisić ocenila je da mnoge činjenice pokazuju da obrazovanje u Srbiji nije prioroitet, te da smo daleko od Estonije koja je poslednjih godina postala sinonim za jedan od najboljih modela za obrazovanje.

Formalni obrazovni sistem ne uspeva dovoljnom dinamikom da prati promene i odgovori zahtevima tržišta rada, rekla je ona i dodala da upravo ta činjenica otvara vrata neformalnom obrazovanju kako bi se pomoglo formalnom obrazovanju.

Dodala je da se upravo zato koriste različiti projekti, radionice, takmičenja, igre gde đaci na spontan način razvijaju sposobnosti.

"Istraživanja su pokazala da 70 odsto firmi u Srbiji ne može da nađe radnike sa potrebnim znanjima i veštinama, što je jedan od razloga zašto diplomci kada završe fakultet, zbog toga što nisu pripremljeni za posao, dugo čekaju na priliku da se zaposle", navela je ona.

Prema rečima Kisić, u razvoju neformalnog sistema obrazovanja značajnu ulogu može imati poslovni sektor i zato je važno da se razvijaju kompentecije koje bi mogle da pokrenu poslovnu zajednicu da se aktivnije uključi u razvijanje neformalnog obrazovanja i na taj način pomognu stvaranju zanimanja koja će doprineti dodatim vrednostima.

O nauci, obrazovanju, inovacijama se, kako je navela, godinama govori na Biznis forumu kao o kritičnom faktoru razvoja, jer je osnovni resurs za razvoj ljudi.

"Fantastičan primer za razvoj potencijala kod maldih je učenička kompanija. To je primer najbolje prakse. Realizuje se tako što učenici imaju poslovnu ideju, prave timove, imaju proizvod i pravu uslugu i kroz taj rad timski, pokazalo se kroz istraživanje, oni razvijaju samouverenost, kritičko i analitičko mišljenje, kreativnost i postaju svesni potencijala", rekla je Kisić.

Direktor Inicijative digitalna Srbija Nebojša Bjelotomić kazao je na panelu da je potrebna podrška kompanija i formalnim i neformalnim oblicima obrazovanja.

"Formalno obrazovanje ne može i ne treba da prati samo potrebe privrede, jer ni privreda ne zna šta će tačno biti potrebno za pet, 10 ili 20 godina'', rekao je Bjelotomić, koji je ocenio da učenicima treba podrška i u tome da nauče da se brzo prilagođavaju promenama na tržištu rada, jer se ono danas menja dinamičnije nego ikada ranije.

Predstavnik Nordeus fondacije Miloš Đuričanin naveo je da je potrebno izgraditi dodatnu infrastrukturu da se podrži obrazovanje u Srbiji.

Kako je ocenio, potrebno je naći način i da se podrže nastavnici kako bi i oni radili na unapređenju veština đaka.

Na skupu se moglo čuti da je od 7.000 novozaposlenih u IT sektoru 2.000 došlo kroz prekvalifikaciju i proces neformalnog obrazovanja.