Nikola Altiparmakov: Novim poreskim rešenjima do veće društvene jednakosti; Ograničavanje rasta plata dobro rešenje

KOPAONIK – Krize najviše pogađaju najsiromašnije, a problem društvene nejednakosti i nesolidarnosti koji je pogađao ovu grupaciju posebno je izražen u najnovijoj krizi i najviše je izazvan povećanjem cena osnovnih životnih potrepština, izjavio je za Tanjug član Fiskalnog saveta Srbije Nikola Altiparmakov.

On je posle panela "Društvena kohezija u kriznim vremenima: Da li smo solidarno otporni ili pružamo otpor solidarnosti?" na Kopaonik biznis forumu rekao da Fiskalni savet ima više predloga iz sfere poreske politike kojima bi se naš poreski sistem unapredio. To bi se uradilo tako da se, sa jedne strane pruži, bolja podrška društveno i socijalno ugroženim pojedincima, a sa druge strane da se ne ugrozi konkurentnost i rast privrede i privlačenje stranih investicija koje imamo tokom prethodnih godina.

"Tri su glavne izmene, od kojih je prva da se uvede neoporezivi cenzus od 20.000 dinara za svakog izdržavanog člana domaćinstva, jer smo proučavajući poreske sisteme evropskih zemalja zaključili da samo Zapadni Balkan nema tako nešto. Drugo je da se neoporezivi cenzus od 20.000 dinara mesečno za one sa najnižim primanjima duplira na 40.000 mesečno", rekao je Altiparmakov. Dodao je da se kao treća mera, da bi to bilo budzetski održivo, predlaže da se stopa poreza na zarade minimalno poveća sa 10 na 15 odsto.

Ograničavanje rasta plata i penzija je dobro rešenje

Član Fiskalnog saveta Srbije Nikola Altiparmakov ocenio je danas da je ograničavanje rasta plata i penzija, što je kao jedan od elemenata novog aranžmana Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) nedavno naveo šef Misije MMFu Srbiji Donal Mekgetigen, sasvim dobro i prihvatljivo rešenje.

"Ono zahteva ekonomski odgovornu politiku povećavanja plata i penzija u skladu sa ekonomskim mogućnostima. Kod penzija to je tzv. švajcarska formula plus koja omogućava da kada imamo dobre ekonomske perfomanse i kada su rashodi za penzije ispod 10 odsto BDP-a, što je nivo održivosti i za Srbiju i za zemlje regiona, da penzije prate plate, a da kada ekonomski ne stojimo tako dobro da to bude obična švajcarska formula i da inflacija u kriznim vremenima bude ta sa kojom će se usklađivati primanja najstarijih", rekao je on za Tanjug.

Istakao je da je ovo rešenje apsolutni preduslov održivosti i penzija ali i javnog sistema i sa čime su Srbija i druge zemlje u regionu imale negativna iskustva u prethodnom periodu. "Mislimo da je sada postignut optimalan konsenzus između društvenih potreba i očekivanja sa jedne strane i ekonomskih mogućnosti sa druge strane, kako nam se ne bi ponovila turbulentna dešavanja iz 2008. godine ili još ranije iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka", rekao je Altiparmkov.