Profesor Milojko Arsić: Rast BDP biće oko dva odsto - manjim fiskalnim deficitom udariti na inflaciju

BEOGRAD - Rast BDP-a ove godine u Srbiji mogao da iznosi oko dva posto ali to je uslovna i preliminarna procena, jer puno je globalno neizvesnih okolnosti, poručio je danas profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić na predstavljanju Kvartalnog monitora.

Najveći makroekonoski izazov je visoka i još uvek rastuća inflacija koja je u februaru dostigla 16,1 posto.

"Za Srbiju bi bilo dobro da se nastavi sprovođenje restriktivne monetarne politike, da se dodatno još jednom ili dva puta povećaju kamatne stope NBS zato što imamo visoku inflaciju i to rastuću, jer smo zakasnili sa podizanjem cena energenata, pa ih umesto u prošloj godini povećavamo ove godine", rekao je on.

On ocenjuje da je dugotrajna inflacija opasnost jer stvara inflatorna očekivanja.

"Ljudi prihvate inflaciju ako ne traje preterano dugo, iako obezvređuje realne dohotke, ali ako potraje ove i naredne godine možemo očekivati da će ljudi početi da se bude, sindikati da organizuju štrajkove i demonstracije, pa bi vlasti počele da popuštaju", rekao je on.

Smatra da Srbija u ovoj godini ima priliku i da bi trebalo da smanji fiskalni deficit koji je planiran na 3,3 odsto.

"Za obaranje inflacije poželjna je i restriktivna fiskalna politika, a to bi značilo da se ostvari deficit koji je možda manji od planiranog", rekao je on.

Naveo je da je u 2022. godini deficit bio veći zbog vanrednih rashoda.

"Ako rashodi budu manji jer se popravi stanje u energetici, odustanemo od vanrednih davanja građanima i preduzećima, deficit bi mogao biti manji što bi doprinelo da inflacija u ovoj godini opadne brže", rekao je on.

Na cene hrane kao generator inflacije Arsić gleda u kontekstu da se teško može dogoditi da dve godine zaredom imamo lošu poljoprivrednu sezonu.

"Malo je verovatno da imamo dve uzastopno loše poljoprivredne sezone, a ako bi imali bolju poljoprivrednu sezonu bila bi veća ponuda i verovatno smanjenje cena nekih prehrambenih proizvoda", očekuje on.

Dodaje da je na cene hrane u Srbiji uticalo i što su prehrambeni proizvodi bili skuplji u drugim državama pa uvozom nismo mogli da oborimo cene.

"Cene hrane i dalje velikim delom zavise od toga kakva će biti sezona u Srbiji, ali i kretanja na svetskom tržištu hrane što je povezano sa geopolitikom", rekao je on i apostrofirao zemlje koje su u sukobu, a velike su žitnice.

Odgovarajući na pitanja o padu rezultata građevine i mogućnostima oporavka, Arsić je rekao kako se tu oporavak može očekivati kada dođe do smanjivanja kamatnih stopa, i poboljšanja izgleda za privredni razvoj.

Istakao je da se pomalo sumnja u zvanično dubok pad građevinskih aktivnosti koji je zabeležen u 2022. godini.

"Mi pomalo sumnjamo da se to dogodilo u toj meri, jer neki drugi pokazatelji ukazuju da nije bilo baš tolikog pada, ali građevinu nije lako statistički pratiti", rekao je on i naveo da su u građevini rasli i zaposlenost i zarade, te da potrošnja cementa nije toliko pala.

"Možda je pad građevine precenjen, ali oporavak se ne može očekivati dok se privredne perspektive ne poboljšaju", rekao je on i naveo da su investicije u privredi opale prošle godine te da kamatne stope negativno utiču na te investicije i stanogradnju. Arsić je ocenio da Srbija nije kritično zadužena ali ne bi trebalo ni lagodno da se oseća.

Rekao je da je javni dug 34-35 milijardi evra, te da je za tri godine porastao za desetak milijardi evra.

"Može da se očekuje da će i za javni i privatni dug troškovi finansiranja da porastu", rekao je on.

Pored uvećanja duga, istakao je da će na te troškove uticati rast kamata na nove ali i na dugove koji se refinansiraju.

"To je jedan od razlog što bi država trebalo da ostvari manji fisklani deficit nego što je planirala, da se opreznije zadužuje", rekao je on.

Poručio je i da ne treba gledati samo učešće javnog duga u BDP-u u evrima, jer Srbiji BDP u evrima raste znatno brže nego realni.

Ocenio je da najnovija svetska kriza banaka neće imati naročito negativan uticaj na Srbiju ako ostane na sadašnjem nivou gde su je zaustavile vlade i centralne banke SAD i Švajcarske.

"Ako se ostane na tome efekat neće biti naročito negativan, ali ako se kriza pojavi i u drugim velikim bankama onda bi to moglo da dovede do dodatnog pogoršanja situacije", rekao je on.

Kao moguće kanale negativnog uticaja naveo je vezu u kapitalu neke od globalnih banaka u problemu sa bankom u Srbiji, te ako bi krizu osetio i realni sektor globalno što bi posredno usporilo i privredne aktivnosti kod nas.