Podnošenje poreskih prijava za frilensere moguće po formiranju portala "Frilenser"

BEOGRAD - Sa početkom drugog kvartala startovao je i novi model samooporezivanja frilensera i oni bi već ovog meseca trebalo da podnesu poresku prijavu i plate porez za prvi kvartal, ali im je odobreno da to ne moraju da učine dok se ne uspostavi portal "Frilenser".

Na nedavnom sastanku predstavnika udruženja frilensera, kabineta predsednice Vlade Srbije, Ministarstva za rad, Ministarstva zdravlja, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i fondova socijalnog osiguranja u NALED-u rečeno je da frilenseri koji to žele prijavu mogu da podnesu već ovog meseca na postojećoj PP OPO prijavi ili da sačekaju početak rada portala i novu PP OPO-K prijavu.

"Od 3. aprila frilenseri mogu da podnesu poresku prijavu za prihode ostvarene u prvom kvartalu 2023. tako što će podneti prijavu na Obrascu PP OPO, a o načinu podnošenja ove prijave biće dato posebno objašnjenje", objasnio je pomoćnik ministra finansija Dragan Demirović.

Ivan Radak iz NALED-a rekao je danas da će portal početi da radi u drugom kvartalu i da frilenseri koji prijave i plate porez u roku od 30 dana od početka njegovog rada neće morati da plaćaju kamatu.

“PP OPO poreska prijava postoji odavno i može da je koristi onaj ko već sada želi da prijavi i plati porez za prvi kvartal, a PP OPO-K je prijava koja će se popunjavati putem portala“, rekao je on gostujući na RTS-u.

Dodao je da su ove dve prijave iste u gornjem delu gde se nalaze osnovni podaci, dok je u donjem delu druga prijava jednostavnija.

“U PP OPO prijavi ste morali da unosite šifru svake vrste prihoda i broj dana i broj sati i osnovicu za porez i osnovicu za doprinose, a kod PP OPO-K je prijava jednostavnija, unosite samo iznos ostvarenih prihoda i zaokružujete da li hoćete model jedan ili dva i da li ste zdravstveno osigurani“, objasnio je Radak.

Prema njegovim rečima, prilikom prijave poreza u svakom kvartalu, obveznik može da izabere da li da porez plaća po opciji jedan ili dva, u zavisnosti od ostvarenih prihoda.

„Mi smo pravili računicu i videli da je granica oko 160.000 dinara. Dakle onome ko zarađuje recimo 153.000 dinara mesečno, bolja je opcija jedan, imaće niži porez, a za one koji zarađuju više bolja je opcija dva“, istakao je Radak.