Tanasković: Brza isplata novca poljoprivrednicima, premije po hektaru 24. aprila

BEOGRAD - Ideja izmena Zakona o podsticajima u poljoprivredi jeste da administracija bude brza kako bi poljoprivredna sredstva bila dostupnija poljoprivrednicima, rekla je danas ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković i najavila da će se to dokazati već 24. aprila kada počinje isplata subvencija po hektaru, za šta je javni poziv raspisan 7. aprila.

„Mislim da se nikada nije desilo da isplata krene tako brzo po raspisivanju javnog poziva“, rekla je ona na javnom slušanju predloga ovog zakona u Skupštini Srbije koji je održan u organizaciji matičnog Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

Do predloga za javno slušanje došlo je posle razgovora predsednika Skupštine Srbije Vladimira Orlića sa predstavnicima poljoprivrednih udruženja koji su navodili da nije bilo javne rasprave o predloženim rešenjima.

Tanasković je objasnila da su u pripremi izmena obavljene konsultacije, a da nije bilo obaveze sprovođenja javne rasprave, jer je rađeno manje od 50 odsto izmena zakona.

Prema njenim rečima, ideja uvođenja e-agrara osim brzine administracije su i transparentnost i da ministarstvo ima sve neophodne informacije na jednom mestu kako bi adekvatnije moglo da obavlja kontrolu, upravlja sredstvima i da reaguje u skladu sa specificnim potrebama svakog regiona u Srbiji.

„Osim uvođenja e-agrara menjamo još nekoliko stvari kako bismo bili pozitivniji. Tako je do sada za subvencije po hektaru za biljnu proizvodnju bilo fiksno 6.000 dinara, a sada kažemo da je minimalno 6000 dinara plus 3000 dinara regresa. Subvencija za mleko je bila fiksno sedam dinara po litru, a sada smo rekli da je minimalno 10 dinara po litru, pa će ove godine biti 15 dinara po litru“, rekla je Tanasković.

Dodala je da je nađeno i rešenje za problem koji su do sada imali administracija i poljoprivrednici u slučaju smrti nosioca gazdinstva. To rešenje, objasnila je ona, glasi da ako u roku od 30 dana od smrti nosioca gazdinstva, član gazdinsva nastavi da radi na imanju smatra se da je on preuzeo gazdinstvo.

U raspravi su učestvovali predstavnici više poljoprivednih udruženja širom Srbije, koji su ukazivali na problema sa kojima se susreću.

Izrazili su zahvalnost što im je data prilika da na tako važnom mestu kao što je Skupština Srbije iznesu svoje probleme i naglasili da bi te probleme trebalo rešavati razgovorom i na vreme, kako bi se izbegavale blokade puteva kojima su oni nekada prinuđeni da skrenu paznju na ono što ih muči.

Jedan od njih, Zoran Milićević je istakao da je mnogim poljoprivednicima problem da se registruju na e-agrar to, što kako je rekao u nekim delovima Srbije nema ni puteva ni signala običnog, a kamoli mobilnog telefona.

„Sela su nam zapuštena, domaćinstva staračka, kako ljudi da se prijave kada su im deca i unuci otišli“, rekao je on. Ukazao je da ima mnogo neobrađene zemlje pa bi, prema njegovim rečima, trebalo uvesti kaznu za neobrađivanje zemlje.

Milovan Jakovljevich iz Ivanjice je ocenio da je uzrok mnogih problema sa kojima se suočavaju i poljoprivrednici ali i kupci nekontrolisani uvoz poljoprivednih proizvoda, navodechi primer mleka u prahu, što bi, kako smatra, trebalo ukinuti.

„U teškim vremenima kao što su ova trebalo bi proglasiti recimo 10 strateških proizvoda i sve državne institucije kojima su oni neophodni obavezati da kupuju samo one koji su proizvedeni u zemlji“, rekao je on.

Predložio je i da se stimuliše domaća proizvodnja, da se subvencije umesto stranim investitorima daju seljacima, kao i da se ukinu akcize na dizel gorivo.

Pčelar Vladan Jakovljević iz Loznice je istakao da bi trebalo više stimulisati mlade nosioce poljoprivrednih gazdinstava.

Čulo se i pitanje zašto se destimulisu savremeni sistemi navodnjavanja kao i zašto se više novca ne ulaže u nauku, odnosno poljoprivredne fakultete i institute.

Poljoprivrednici sa područja Dimitrovgrada ocenili su da bi u nerazvijenijim područjima kroz veće podsticaje trebalo stimulisati ljude da ostanu u svom kraju, a ne da se iseljavaju i naveli da je u njihovom kraju za dve godine broj umatičenih krava opao za 20 odsto.

Predložili su i da se veća pažnja posveti autohtonim rasama da se one posebno obrade u zakonu. Ocenili su, takođe, da ne mogu biti iste premije za sve vrste mleka, dakle ovčije, kravlje i kozje.