EU stručnjaci: Srbija napredovala u pogledu bezbednosti saobraćaja, ali ne dovoljno

BEOGRAD,  - Srbija je u protekloj deceniji ostvarila značajan naredak u unapređenju sistema bezbednosti na putevima i uspela je da smanji broj poginulih u perodu od 2011.do 2021. za 27,8 odsto, zaključeno je na međunarodnoj konferenciji "Vizija nula za Balkan" koja je danas otvorena.

Istaknuti evropski stručnjaci iz oblasti bezbednosti saobaćaja, ulaganja u projekte i drugih srodnih oblasti, istakli su da je Srbija unapredila nacionalni sistem bezbednosti na putevima, ali da mora još više da napreduje.

Zamenik izvršnog sekterata UNCE Dmitrij Marijašin rekao je da je dostignuće Srbije rezultat razvoja nacionalih institucija za bezbednost na putevima.

"Ali i ulaganja u visoko kvalitetnu putnu mrežu, obnavljanje voznog parka, efikasno upravljanje brzinom i korišćenje savremene primene zakona na putevima dostupnosti podataka o bezbednosti na putevima i indikatorima za donšenje strateških odluka", istakao je on.

Dodaje da je Srbija i dalje daleko od najuspešnijih zemalja u Evropi, pre svega zbog velikog broja smrtnih slučajeva.

"I dalje imamo visok udeo smrtnih slučajeva u saobraćajnim nezgodama na 100.000 stanovnika nego u EU - 27:7,5 u poređenju sa 5,1 u EU", objasnio je on.

Istakao je da sistem bezbednosti na putevima mora da se unapređuje posebno kada su u pitanju najugroženije kategorije - mladi i stari.

Predsedavajući Foruma evropskih istraživačkih inistituta za bezbednist saobraćaja ( FERSI) Rob Enink rekao je da FERSI pozdravlja inicijativu IRF-a i Agencije za bezbednost saobraćaja da organizuju ovakav jedan značajan događaj.

"Osnova našeg zajedničkog pogleda na bezbednost na putevima, nazvanog 'Vizija nula' ili 'Pristup bezbednog sistema' jeste da svi učesnici u saobaćaju su ponekad rasejani, prave greške i ranjivi su. Saobraćajni sistem u celini odnosno putevi, vozila, signalizacija, zakonska regulativa treba da budu dizajnirani tako da učesnici u saobraćaju ne budu ometeni ili dovedeni u iskušenje da naprave greške", naglasio je on.

Predsednik Evropske investicione banke (EIB) Kris Piters rekao je da je EIB jedna od oslanjajućih ruka EU i jedna od najvećih pružalaca usluga kada je u pitanju finasiranje projekata.

"Prošle godine mi smo investirali više od 65 milijardi evra od čega je 11,6 milijardi otišlo u projekte za transport. EIB je 2022. godine uložila 835 miliona evra u region Zapadnog Balkana sa nadom da će investicije dostići 3,5 milijardi evra. Kada govorimo o Srbiji mi smo uložili 660 milina evra u 2022. godini, 581 milijarda evra je otišlo na projekte koji su vezani za transport i saobraćaj, a od toga 550 miliona je otišlo za projekte za železnice i izgradnji Koridora 10", istakao je on.

Sledeće godine planirano je 85 miliona evra za rehabilitaciju puteva istakao je on i dodao da postoji interes da podrže projekte za rehabilitaciju puteva od 300 do 500 miliona evra.