NBS: Za uvoz energenata u I kvartalu potrošeno 370 miliona evra manje nego u istom periodu prošle godine

BEOGRAD - Generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije (NBS) Savo Jakovljević ocenio je danas da su mnoge projekcije iz majskog izveštaja NBS o inflaciji koji je danas predstavljen, bolje od očekivanih i kao jednu od njih naveo deficit tekućeg računa platnog bilansa.

"Tekući deficit je ekonomska pozicija jedne zemlje prema inostranstvu, odnosno saldo priliva i odliva po tekućim poslovima, a mi smo u prvom kvartalu imali pozitivna kretanja i deficit od samo 112 miliona evra, što je mnogo bolje nego pre godinu dana", rekao je on.

Ocenio je da je tome značajno doprinelo smanjenje cena energenata ali i nastavak pozitivnog kretanja koji se tiču izvoza.

Kada je o uticaju energenata reč istakao je da je njihov uvoz u prva tri meseca ove godine bio za 370 miliona evra manji nego u istom periodu lane dok je prihod od izvoza energenata bio veći za 260 miliona evra, čime je deficit tekućeg računa platnog bilansa smanjen za oko 600 miliona evra.

Naveo je da se očekuje pad inflacije i u maju, u junu se očekuje da bude oko 14 odsto a da se u drugoj polovini godine očekuje jači pad.

Objašnjavajući uticaj energetike na inflaciju i razliku u dinamici usporavanja inflacije između Srbije i evro zone, zamenik direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Milan Trajković je naveo da su cene struje i gasa u Srbiji počele značajnije da se povećavaju tek ove godine i da je zato inflacija kod nas počela da usporava nešto kasnije nego u zemljama evro zone, gde su te cene povećavane ranije.

Direktor Odeljenja za monetarnu analizu i izveštavanja u Sektoru za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Mirjana Miletić se osvrnula na cene hrane i njihov uticaj na inflaciju i istakla da je indeks svetskih cena hrane u martu 2022. bio na maksimumu koji je bio za skoro 70 odsto veći nego po izbijanju pandemije, kada su cene hrane bile na minimumu.

Prema njenim rečima, cene su nakon toga padale ali su još za nešto više od 20 odsto na višem nivou nego u periodu 2012. do 2020. kada nije bilo većih cenovnih šokova.

Navela je da su cene povrća u martu bile veće za 30 odsto i da je sezonski uobičajeno da ove cene u proleće rastu te da je taj procenat obično oko 15.

"Pad troškovnih pritisaka koji se dešava trebalo bi da dovede i do pada cena hrane.

Očekujemo da cene hrane imaju silaznu putanju i da za godinu dana, cene hrane bez voća i povrća, smanje doprinos inflaciji za pet do 5,5 procentnih poena", rekla je Miletić.

Viceguverner NBS Nikola Dragašević je istakao da su od 2017. godine veći pritisci ka jačanju nego slabljenju dinara i da je Narodna banka zato prethodnih godina kupila 6,3 milijarde evra a ove godine 1,1 milijardu evra.

"Što se tiče faktora koji su uticali na devizno trzište to je nastavak pojačane tražnje uvoznika energenata posebno u prvom tromesečju. Ona je kako zbog smanjenih cena ali i nešto manje količinske tražnje u prvom tromesečju iznosila manje od milijardu evra od strane tri najveća uvoznika energenata NIS-a, EPS-a, Srbijagasa što je za 20 odsto manje od proseka pet prethodnih kvartala.

Odgovarajući na pitanja novinara na predstavljanju izveštaja predstavnici NBS su rekli da je teško predvideti kada će Evropska centralna banka usporiti sa rastom kamata ali da se sudeći prema sadašnjim kretanjima može reći da se taj trenutak približava.

Kada je reč o cenama hrane, ocenili su da će one međugodišnje padati a ako predstojeća poljoprivredna sezona bude dobra, može se očekivati i padanje cena u jednom mesecu u odnosu na prethodni mesec.