NALED: Omogućiti korišćenje prvog dela godišnjeg odmora kraće od 10 dana

BEOGRAD - Direktor odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED Dušan Vasiljević izjavio je da je sadašnje radno zakonodavstvo rigidno po pitanju korišćenja godišnjeg odmora i da NALED predlaže fleksibilniji pristup i da se omogući da prvi deo odmora bude kraći od 10 radnih dana.

U Srbiji je već niz godina veoma rigidno radno zakonodavstvo, smatra Vasiljevć i navodi da mnogim zaposlenima ne odgovara da prvi deo godišnjeg odmora morjau da iskoriste u trajanju od najmanje 10 dana.

"To znači da vi ako želite na početku godine da obavite neki posao ili da posetiti rodbinu ili da posetite grad u kojem niste bili, a za to vam je potrebno tri do pet radnih dana, zakonodavac kaže ne može, morate da iskoristite najmanje 10 dana, što vam ne odgovara, jer želite da zadržite taj duži period odmora da biste otišli, na primer, na more, kada su vam deca na raspustu", objasnio je on u izjavi za Tanjug.

Vasiljević je rekao da se NALED ne protivi tome da postoji zakonska odredba koja kaže da najmanje jedan deo odmora mora bude u trajanju od 10 dana.

Jedna od 18 novih preporuka NALED-ove Sive knjige 15 je ukidanje obaveze da prvi deo odmora moraju da iskoriste u trajanju od najmanje dve nedelje bez prekida.

Zakon o radu sada omogućava radnicima da godišnji odmor iskoriste jednokratno ili u više delova, s tim što bi prvi deo morao da traje kontinuirano tokom 10 radnih dana i da bude "potrošen" u istoj kalendarskoj godini za koju je stečeno pravo na odmor dok se ostatak može preneti i iskoristiti do 30. juna naredne godine.

Vasiljević napominje i da se struktura radne snage značajno promenila, kako u Srbiji tako u i u svetu, u odnosu na pre nekoliko decenija kada je većina radne snage bila skoncentrisana u velikim fabrikama.

Neophodno je, ističe, ići u korak sa vremenom, kako bi se unapredio Zakon o radu, kako bi se poboljšao položaj i standard radnika, jer sada dosta ljudi rade u startap firmama, u malim i srednjim preduzećima ili rade na daljinu.

"Potrebno je da budu mnogo konkretnije i jasnije zakonske odredbe rada na daljinu i kada bismo to uspeli da preciziramo, na način da budu zaštićeni zaposleni i znaju šta su njihova prava, ali i obaveze, mislim da bi sistem na jedan duži rok odgovarao i poslodavcima i zaposlenima", naglasio je Vasiljević za Tanjug.

Siva knjiga 15 sadrži i niz unapređenih i novih preporuka za poboljšanje položaja radnika u Srbiji, a među 15 preporuka koje su izdvojene kao prioritetne našli su se predlozi da se dokumentacija iz radno-pravnih odnosa može digitalizovati tako da osim rešenja za godišnji odmor i platnog lista, zaposleni u elektronskoj formi mogu da dobiju i rešenje o porodiljskom odsustvu, plaćenom ili neplaćenom odsustvu, kao i pravilnik o sistematizaciji i druge dokumente.

U prioritetnim preporukama je i dugogodišnja inicijativa da se nakon uspešne primene elektronske procedure za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi, ona proširi na druge sektore u kojima je prisutan visok nivo rada na crno na privremenim, povremenim i sezonskim poslovima, kao što su građevinarstvo, turizam i ugostiteljstvo, poslovi pomoći u kući.

Iz NALED podsećaju da je u sektoru agrara ova procedura omogućila da za četiri i po godine oko 75.000 sezonaca stekne pravo na penzijsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu za dane tokom kojih su radili.

Među inicijativama za unapređenje položaja i standarda radnika, kao i njihovo administrativno rasterećenje je i preporuka za smanjenje fiskalnog opterećenja najnižih zarada, koje su u Srbiji visoko oporezovane u odnosu na druge zemlje i to poresko opterećenje doprinosi većem nivou rada na crno.

Predloženo je i ukidanje obaveze dokazivanja troškova prevoza, procedure koja je jednako opteretila i radnike i poslodavce, a smanjenju potrebe da radnici prikupljaju i donose dokumentaciju doprinela bi i realizacija preporuke za uvođenje sistema eBolovanja.

Dodaju i da u resoru rada, Siva knjiga 15 preporučuje i uređenje instituta probnog rada i druge mere.