Krkobabić i Knežević na skupu SANU: Punom saradnjom do održivih rešenja

BEOGRAD - Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić poručio je da se samo punom saradnjom može do održivih rešenja na otvaranju naučno-stručnog skupa posvećenog stočarstvu u organizaciji Akademijskog odbora za selo, saopštila je Služba za odnose s javnosšću Ministasrtva za brigu o selu.

"Jasno izražena politička volja, optimalna finansijska sredstva i znanje kao ključni resurs preduslovi su za iznalaženje adekvatnih i održivih rešenja za aktuelne izazove - razvojne, privredne i opšte društvene", naveo je Krkobabić.

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, akademik Zoran Knežević, istakao je da ovakvi skupovi upravo služe za razmenu mišljenja i iskustava, identifikovanje problema i traženje rešenja i pravih načina za njihovo prevazilaženje.

On je ukazao da je uloga Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u društvu upravo savetodavna na bazi nauke, a na državi je da te savete koristi u svom praktičnom delovanju.

Skup na temu „Uloga i značaj stočarstva u razvoju agrara, očuvanju sela i obezbeđenju stanovništva hranivima animalnog porekla“ održan je danas u svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti, a razmatrani su aktuelni problemi stočarske proizvodnje i plasmana, kao i mogući načini njihovog prevazilaženja.

Predsednik Akademijskog Odbora za selo SANU Dragan Škorić ukazao je na neophodnost državne agrarne politike koja zadruge prepoznaje kao nosioce i integratore proizvođača i prerađivača i još jednom istakao saradnju Ministarstva za brigu o selu i Akademijskog odbora za selo na programu revitalizacije zadrugarstva u Srbiji, kao najbolji način sprege nauke, države i krajnjih korisnika.

Učesnici skupa složili su se da je stočarstvo Srbije na raskrsnici, a sve ono na šta je danas skrenuta pažnja i sve ono što se predlaže predstavlja samo prvi korak u revitalizaciji ovog najbitnijeg dela agrara.

Činjenica da stočarstvo Srbije ima udeo od 28 odsto u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, više je nego zabrinjavajuća i daleko od evropskog proseka.

Ilustracija da se pad u stočarstvu intenzivno ubrzava bili su podaci izneti u radu predsednice Zadružnog saveza Vojvodine Jelene Nestorov Bizonj, kao i profesorke Zorice Vasiljević i Jonela Subića iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede, koji su istakli da je broj poljoprivrednih gazdinstava sa stočarskom proizvodnjom u Srbiji od 2012. do 2018. godine pao za 41,5 odsto.

Takođe, najzastupljenija veličina stada goveda je jedno do dva grla, a svinja tri do devet grla, što svakako nije veličina stada tržišno orijentisane proizvodnje.

Prepoznavanje ekonomskih benefita udruživanja u zemljama Evrope i Skandinavije obezbeđuje stabilan razvoj u okvirima tržišne privrede i to je model kome treba da težimo.

"Saradnja umesto konkurencije obezbediće kvalitet", poručila je Nestorov-Bizonj.

Na skupu su učestvovali i članovi Srpske akademije nauka i umetnosti i resornih Instituta, profesori poljoprivrednih fakulteta i drugi eminentni stručnjaci iz ove oblasti, a prisustvovali su i direktori zadruga.