U naredne tri godine očekuje se kumulativna stopa rasta od 12,2 odsto

BEOGRAD - Prema srednjoročnoj makroekonomskoj projekciji kumulativna stopa rasta u periodu 2024–2026. godine iznosiće 12,2 odsto i biće vođena rastom domaće tražnje, a sa oporavkom globalne trgovine podržana i blagim pozitivnim doprinosom neto izvoza, navodi se u fiskalnoj strategiji za 2024. godinu sa projekcijama za 2025. i 2026. koju je objavilo Ministarstvo finansija.

U dokumentu se navodi da se očekuje da će prosečno godišnje, srpska privreda rasti po stopi od 3,9 odsto, a povećanje realne potrošnje stanovništva će pratiti rast ekonomske aktivnosti i u proseku će iznositi 3,6 odsto.

Očekuje se da će izvoz u proseku godišnje rasti po stopi od 10,3 odsto, što je brže od očekivanog godišnjeg rasta uvoza koji će u proseku iznositi 8,7 odsto, a procenjuje se da će građevinska aktivnost rasti u proseku za 6,1 odsto.

Kada je reč o Bruto domaćem proizvodu očekuje se da njegov realni rast u 2004. godini bude 3,5 odsto, 2025. godine 4,0 odsto, a godinu dana kasnije 4,3 odsto.

U dokumentu se ističe da će Vlada Srbije i u narednom periodu voditi odgovornu i predvidivu fiskalnu politiku, sinhronizovanu sa monetarnom politikom i fokusiranu na minimiziranje negativnih ekonomskih posledica povećanih geopolitičkih tenzija, ali i na lociranju novih izvora rasta.

Očekuje se i nastavak stabilnog priliva stranih direktnih investicija (SDI) koje će obezbediti prenos znanja i tehnologija, kao i nove prodajne kanale domaćim proizvođačima, a što se tiče rasta BDP u 2024. godini, da će biti vođen domaćom tražnjom, dok će neto izvoz imati blago pozitivan doprinos.

Očekivano povećanje zarada, kako u privatnom tako i u javnom sektoru, veća zaposlenost i dalji rast penzija, rezultiraće rastom realne lične potrošnje od 3,5 odsto, a očekuje se umeren rast investicija od 3,2 odsto.

Procenjuje se da će i u 2024. uslužni sektor imati ulogu dominantnog nosioca rasta ekonomske aktivnosti, a on bi trebalo da bude diversifikovan i ostvaren u većini uslužnih delatnosti, a posebno u trgovini i saobraćaju, turizmu i ugostiteljstvu, kao i u IKT sektoru.

Kada je o industriji reč, procene su da će ona nastaviti sa rastom i to za 3,6 odsto, pre svega zbog aktiviranja novih proizvodnih kapaciteta, ali i očekivanog oporavka spoljne tražnje.

Procenjuje se da će rast zabeležiti i građevinarstvo i to zbog nastavka izvođenja radova na izgradnji putne i železničke infrastrukture, većih ulaganja u energetiku, kao i većeg obima privatnih investicija.

Za sektor poljoprivrede, a pod pretpostavkom prosečnih agrometeoroloških uslova, za sledeću godinu je projektovan rast od 0,9 odsto.