Tatjana Matić: Samo 9,1 odsto svetske ekonomije je cirkularno

BEOGRAD - Na današnjem samitu cirkularne ekonomije Zapadnog Balkana u Privrednoj komori Srbije okupili su se ključni akteri iz regiona kako bi sagledali rezultate trogodišnje primene Zelene agende u Srbiji i regionu.

Direktorka Fonda za razvoj Srbije Tatjana Matić rekla je da se nada da će današnji samit pokazati opredeljenost za davanje doprinosa zelenoj tranziciji i ekonomiji u svim njenim segmentima.

Kako je objasnila, samo 9,1 odsto svetske ekonomije je cirkularno, a to nam govori "da je pred nama dugačak put do željenih promena i da je posebno na Zapadnom Balkanu jako dugačak put kreiranja društva onakvog kakvog želimo da postanemo".

Matić je rekla da izazovi ne smeju da nas udalje od težnje da sačuvamo životnu sredinu, kao i da se nada da će na današnjem skupu biti obezbeđena pozitivna rešenja za životne sredinu u Srbiji i regionu.

Ona je istakla da su u Fondu za razvoj posvećeni radu i osmišljavanju načina kako bi mogli pružiti podršku svim malim i srednim preduzećima koja im se obraćaju.

"Samo zajedničkim snagama možemo da transformišemo region u održiv i konkurentan", rekla je Matićeva.

Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Ivana Hadži Stošić rekla je danas da je cirkularna ekonomija prepoznata kao značajan podsticaj za zelenu tranziciju Srbije.

"Zelena tranzicija je proces koji podrazumeva ekonomsku, energetsku i investicionu tranziciju, koje su zasnovane na održivom korišćenju energije, smanjenju negativnog efekta na životnu sredinu, primeni inovacije digitalnih alata i većoj konkuretnosti privrede", objasnila je ona.

Kako je rekla, Srbija i svet su se usvajanjem agende Ujedinjenih nacija i Pariskim sporazumom iz 2015. godine opredelili za održivi razvoj i ublažavanje klimatskih promena.

"Jedan od alata je cirkularna ekonomija koja će pomoći u uštedi resursa i energije, kao i očuvanju vrednosti materijala i proizvoda", rekla je Stošić.

Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS Mihailo Vesović rekao je da bi se transformacija regiona dogodila i bez znanja i finansijskih sredstava tranformacija, ali bi, kako kaže, bila spora i zakasnela.

"Kada danas pričamo o regionu i ZB ova tema je nesumnjivo ona gde je potrebno razgovarati o kompatibilnosti, pošto je ovde veliko tržište, kao i povećanje mogućnosti povezivanja kompanija i razmene robe. Važno je da se politike država ZB polako i sigurno ujednačavaju i daju slične modele i mogućnosti", rekao je Vesović.

Menadžer delagacije EU u Srbiji Antoan Avinjon istakao je da se pre nekoliko govorilo da će doći do ozbiljnih klimatskih promana, ali da ljudi to nisu želeli da prihvate.

"U ovom trenutku je u Nemačkoj oko 30 stepeni, dok je u Beogradu 16 stepeni celzijusa, a to su ozbiljni pokazatelji da su klimatske promene uveliko nastupile", objasnio je on.

Kroz četiri današnja panela planirano je sagledavanje primene Zelene agende sa aspekta nadležnih državnih organa, međunarodnih institucija i privrednih komora, predstavljanje cirkularnih rešenja koje kompanije primenjuju u svom poslovanju, kao i mogućih izvora finansiranja zelene tranzicije.