NBS: U drugom tromesečju nastavljeno usporavanje kreditne aktivnosti banaka

BEOGRAD - Kreditna aktivnost banaka prema nemonetarnom sektoru, posmatrano na međugodišnjem nivou, nastavila je da usporava tokom drugog tromesečja, navodi se danas u izveštaju Narodne banke Srbije (NBS) o trendovima u kreditnoj aktivnosti u ovom periodu.

Precizira se da je međugodišnji rast kredita ovom sektoru u junu iznosio 0,8 odsto, pri čemu su krediti privredi smanjeni za 1,1 odsto, a stanovništvu povećani za 2,7 procenata.

Usporavanje domaće kreditne aktivnosti tumači se kao posledica visoke baze iz prethodne godine, zatim dospeća kredita iz garantnih šema, kao i viših kamatnih stopa na kredite zbog restriktivne monetarne politike NBS i Evropske centralne banke.

I ukupni domaći plasmani banaka nemonetarnom sektoru, koji, pored potraživanja po osnovu kredita, obuhvataju i potraživanja po osnovu ulaganja u hartije od vrednosti, kamata i naknada, nastavili su da usporavaju međugodišnji rast, koji je u junu iznosio 0,5 odsto, navodi se u izveštaju NBS.

Kada je reč o kreditima privredi, oni su u drugom tromesečju smanjeni za 1,3 milijarde dinara ili za 0,1 odsto, što predstavlja manji pad u odnosu na prvo tromesečje.

Pritom, pad potraživanja po osnovu nekategorisanih kredita i kredita za likvidnost i obrtna sredstva je u velikoj meri neutralisan rastom investicionih kredita i kredita za uvoz.

Pad su zabeležili i krediti velikim preduzećima, dok je zaduživanje mikropreduzeća i srednjih preduzeća povećano.

Posmatrano po delatnostima, smanjeno je pre svega zaduživanje preduzeća iz prerađivačke industrije i energetike, dok je najviše povećano kreditiranje građevinskih preduzeća i preduzeća iz oblasti poslovanja nekretninama.

Za razliku od kredita privredi, krediti stanovništvu su u drugom tromesečju povećani za 14,9 milijardi dinara ili za 1,0 odsto, čemu je najviše doprineo rast gotovinskih kredita, za kojima slede stambeni krediti i investicioni krediti odobreni preduzetnicima, navela je NBS.

Izraženiji rast gotovinskih kredita uticao je na to da učešće ovih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu u junu bude povećano na 44,0 odsto, dok je udeo stambenih kredita iznosio 40,1 procenat.

Dinarizacija ukupnih plasmana privredi i stanovništvu je u drugom tromesečju smanjena za 0,4 procentna poena i u junu iznosila 34,0 odsto, pri čemu je stepen dinarizacije plasmana privredi smanjen za 1,1 procentni poen, na 17,0 odsto a plasmana stanovništvu povećan za 0,2 procentna poena, na 53,0 odsto.

Što se tiče učešća problematičnih kredita u ukupnim kreditima, ono je u junu zadržano blizu minimuma od oko tri procenta, što, prema oceni NBS, ukazuje na to da rast troškova otplate kredita, koji je posledica rasta kamatnih stopa, kao i prestanak važenja nekih mera kojima je podržavan privatni sektor tokom pandemije, nije uticao na kvalitet aktive banaka.