Stanisavljević: Stanična zgrada Beograd Centra u Prokopu biće otvorena 20. oktobra

BEOGRAD - Nenad Stanisavljević iz Infrastrukture železnice Srbije izjavio je danas za Tanjug da će nova stanična zgrada Beograd Centra u Prokopu, biti završena i otvorena za putnike 20. oktobra ove godine.

Dodao je da se napredak radova na tereni vidi na dnevnom nivou, i da su u toku završne aktivnosti na izgradnji same stanične zgrade i na uređenju i izgradnji unutrašnjih prostora, kako bi nakon 50 godina železnička stanica Beograd Centar u Prokopu bila završena i stavljena putnicima na raspolaganje.

Stanisavljević kaže da će nova stanična zgrada imati oko 5.600 kvadratnih metara prostora, kao i komercijalne sadržaje, što je, napominje on, nešto što je do sada najčešće bilo zamerano od strane putnika, s obzirom da je još od 1. jula 2018. stanica u Prokopu bila glavna železnička stanica.

"Najveća zamerka putnika je bila ta da ne postoji stanična zgrada, da ne postoje sadržaji za putnike. To se sada rešava. Tačno je da je stanična zgrada počela da se radi davne 1976. godine, međutim u ovom građevinskom naletu i u okviru celokupne modernizacije srpske železnice, radovi na samom Prokopu su počeli pre nekih godinu dana i već su u završnoj fazi, tako da će od 20. oktobra putnici imati na raspolaganju ne samo putničke blagajne, već i one komercijalne sadržaje koji su nedostajali, kao što su restorani, banka, apoteka, kafići, sve ono što je putnicima potrebno da imaju kvalitetno i ugodno putovanje", objasnio je on.

Stanisavljević je napominuo da trenutno glavni zadatak i investicioni projekat Infrastrukture železnice Srbije jeste izgradnja stanične zgrade u Prokopu, što se, kako kaže, na neki način uklapa u celinu izgradnje brze pruge, a da će se do kraja 2024. godine odvijati aktivnosti na završetku komercijalnih sadržaja i ostalih prostora.

"Podsetio bih da od Beograda do Novog Sada već imamo brzu prugu za 200 kilometara na sat. Do kraja 2024. godine će biti izgrađena deonica od Novog Sada do Subotice, a sve to utiče na povećanje broja putnika i povećanje broja vozova", zaključio je on.

Ističe da trenutno u Prokopu ima preko 200 putničkih vozova koji se kreću kroz samu stanicu, i da će modernizacija železnice, izgradnja i stanice Prokop i celokupne železničke mreže u Srbiji doprineti mnogo većem interesovanju putnika, mnogo većem poverenju u Železnicu Srbije, ali i da Beograd, kao i cela Srbija dobiju novu, savremenu, efikasnu, kvalitetnu železničku stanicu po uzoru na najbolje i najlepše stanične objekte u Evropi.

"Ljudi koji putuju znaju da se stanična zgrada gradi na takozvanoj koti 105. To je stanična ploča koja se nalazi iznad peronskog dela gde se kreću vozovi. Biće napravljene i pokretne stepenice i liftovi, biće napravljena veza same stanice i stanične zgrade sa peronskim prostorom što će u saobraćajnom i funkcionalnom smislu biti celina u korist svih putnika", naveo je on i dodao da će stručne službe, koje su direktno vezane za organizovanje i funkcionisanje železničkog saobraćaja, dobiti kvalitetnije uslove za rad.

Kako kaže, nakon 50 godina, izgradnjom železničke stanice Beograd Centar u Prokopu, biće kompletno zaokružena priča beogradskog železničkog čvora i sva finansijska sredstva koja su ulaganu u svih ovih skoro pet decenija, će u potpunosti biti stavljena u funkciju.

"Niko od putnika, niko od ljudi koji zaista koriste železnicu ne stavlja primedbu da se ne može doći do Prokopa, da se ne zna gde je Prokop, da ne znaju kako da dođu do voza i to potvrđuje veliki broj putnika koji svakodnevno putuje vozovima i iz Beograda ka drugim gradovima u Srbiji, i stiže u Beograd. Da li uvek te gradske veze mogu da budu bolje i kvalitetnije - naravno da mogu i na tome se radi i u velikoj meri je već unapređeno", rekao je Stanisavljević.

Kako je objasnio, činjenica da je još pre 50 godina ideja Prokopa začeta, znači da je to ideja koja je sada dovedena do realizacije i da su brojni timovi stručnjaka kroz ove godine i decenije smatrali da je upravo Prokop po svojoj lokaciji, povezanosti, blizini centralnim saobraćajnicama jako bitan da se železnička stanica nalazi tu.

"Stručnjaci navode da smo od jednog koncepta železničke stanice koja je čeona, a to je stara železnička stanica u Beogradu, u Nemanjinoj ulici, gde su vozovi dolazili i praktično se okretali pa se vraćali. Imamo jednu prolaznu stanicu kroz Beograd Centar koja je po uzoru i principu na sve najkvalitetnije i najefikasnije železničke stanice u Evropi. Prokop zaista to ispunjava i on je to dokazao u funcionalnom smislu. Već četiri godine Prokop ima ozbiljan broj vozova koji saobraćaju na dnevnom nivou, ozbiljan broj putnika koji tu prolazi", ocenio je on i dodao da je železnička stanica, ne samo u Srbiji već i svuda u svetu, živi sistem koji prati razvoj gradskog jezgra i prilagođava mu se.

Stanisavljević ističe da je modernizacija voznog parka u nadležnosti železničke kompanije Srbija Voz, koji vrlo intenzivno rade na nabavljanju novih voznih sredstava, pre svega voznih sredstava za velike brzine do i od 200 kilometara na sat, i dodaje da su pored tri voza u voznom parku Srbija Voza, u toku aktivnosti na nabavci još 18 savremenih elektromotornih vozova.

"Aktivnosti se paralelno vode, s jedne strane modernizacije infrastrukture, s druge modernizacija voznog parka i nabavka novih vozova. Na čelu svih tih aktivnosti je na čelu naše resorno Ministarstvo saobraćaja i infrastrukture i država Srbija koja stvara te uslove da se projekat modernizacije uspešno realzuje. Prvi korak koji nas očekuje, po završetku stanice Beograd centar u Prokopu jeste brza pruga od Beograda do Subotice. Primera radi, samo od Novog Sada do Subotice vozovi će putovati za svega 42 minuta i ići će 200 kilometara na sat. Mi sad već putujemo od Beograda do Novog Sada tridesetak minuta", rekao je on.

Napomenuo je da svaka pruga ima svoj životni vek od oko 25 godina, što znači da bi svaka pruga nakon 25 godina redovnog održavanja morala da se zameni.

"Svima je jasno da ako jednu prugu ne rekonstruišete 60, 70 ili 100 godina, u kakvom je stanju ta pruga. Mi i dan danas imamo pruge gde se vozovi kreću smanjenim brzinama. U 3.500 kilometara pruga koliko ima u Srbiji, još uvek ima mnogo pruga gde brzine vozova moraju da se smanje da bi se očuvala bezbednost saobraćaja", naglasio je on.

Kaže da paralelno sa modernizacijom i izgradnjom brzih pruga, Železnica Srbije radi i na rekonstrukciju regionalnih pruga kako bi se i na njima podigao nivo bezbednosti i efikasnosti saobraćaja, što je, napominje on, bitno jer u odnosu na magistralne pruge, neophodno je imati železničke pritoke za transport putnika i robe.

"U ovom trenutku su dva pravca značajna. To je pravac Vrbas-Sombor, koji ima prioritet. U ovom trenutku rekonstruiše se pruga od Orlovata do Kumana, nekih pedesetak kilometara. Predstoji u narednom periodu rekontrukcija pruge od Pančeva preko Banatskog Miloševa, do Subotice. Radi se o dva alternativna, paralelna pravca na brzu prugu", objasnio je Stanisavljević.

Kada je reč o održavanju pruga koje nisu na nivou brzih i novoizgrađenih pruga, naglasio je da železničari pružaju maksimalan napor da se očuva bezbednost železničkog saobraćaja, zahvaljujući kom, na tim pravcima koji još uvek nisu rekontruisani i koji čekaju da dodju na red, se održava redovan i bezbedan železnički saobraćaj do trenutka kada krene i njihova izgradnja.

Poštovanje propisa, kada je reč o železničkom saobraćaju, Stanisavljević kaže da je jedini način da se očuva bezbednost saobraćaja i ljudski životi, što posebno važi u situaciji kada je reč o putnim prelazima.

Prema njegovim rečima, sve statistike pokazuju da u 98 odsto slučajeva u zadnjih 20 godina, nesreće na putnim prelazima u kojima ljudi stradaju, prouzrokuju vozači drumskih vozila svojom neodgovornom, nesavesnom vožnjom i nepoštovanjem saobraćajnih propisa.

"U zadnje vreme se desila nesreća na pruzi između Beograda do Valjeva. Tu sad već voz saobraća brzinom od 120 kilometara na sat i tu ne postoji mogućnost reakcije mašinovođe, niti može da zakoči voz jer je zaustavni put voza između 700 i 1.000 metara, niti može da skrene sa pruge kako bi izbegao da dođe do sudara", objasnio je on i napomenuo da osim putnih prelaza, postoje stradanja i na otvorenoj pruzi.