RZS: U prvoj polovini godine prosečna inflacija iznosila 15,3 odsto

BEOGRAD - U prvom polugodištu je ostvaren prosečan međugodišnji rast potrošačkih cena od 15,3 odsto, a najveći uticaj na rast ukupnih potrošačkih cena bili su: mlečni proizvodi, povrće, meso, električna energija za domaćinstvo, hleb i žitarice i čvrsta goriva (ogrev), objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Mlečni proizvodi, povrće, meso, hleb i žitarice su učestvovali u rastu cena 36,6 odsto.

Najveći uticaj na međugodišnji rast ukupnih potrošačkih cena u prvoj polovini 2023. godine imao je rast cena mlečnih proizvoda (39,1 odsto) uslovljen, pre svega, rastom cena jogurta i kiselog mleka (jogurt, voćni jogurt, sa dodatkom žitarica, kefira i slično), svežeg sira (svih vrsta) i mleka (sa rokom upotrebe do 21 dan), učestvujući u ukupnoj strukturi stope rasta potrošačkih cena u prvoj polovini 2023. sa 13,1 odsto.

Međugodišnji rast cene povrća (od 30,7 odsto) dominantno je bio određen cenom crnog luka, krompira (naročito crvenog), paprike, paradajza i šargarepe.

Nakon prvog polugodišta 2023, kupus je jedino povrće koje je imalo

deflatorni uticaj na ukupnu cenu povrća, i to za ceo procentni poen manje.

Rast cene mesa od 18,4 odsto najviše je bio pod uticajem rasta cena svinjskog mesa bez kostiju, slanine (svih vrsta), goveđeg i junećeg mesa bez kostiju, kobasica od svinjskog, goveđeg i mešanog mesa i pilećeg filea, čije je ukupno učešće u strukturi godišnje stope rasta cene mesa u prvoj polovini 2023. iznosilo 48,6 odsto.

Međugodišnji rast cena hleba i žitarica (od 21,8 odsto) najviše su generisali rast cena belog hleba, slane grickalice (slani štapići, smoki, perece, ribice i slično), burek, slane pite i kolači (torte i slatke pite), učestvujući u strukturi ukupne stope rasta cena hleba i žitarica u prvom polugodištu 2023. sa 63,8 odsto.

Električna energija za domaćinstvo i čvrsta goriva - ogrev imali su učešće u godišnjoj stopi rasta potrošačkih cena u prvom polugodištu 2023. od 13,1 odsto.

Međugodišnji rast cena grupe energija u prvom polugodištu 2023. iznosio je 13,6 odsto.

Ovaj rast najviše je generisan rastom cene električne energije za domaćinstva i cene ogreva (čvrstih goriva).

Cena eleketrične energije za domaćinstva od početka 2023. povećana je dva puta (u januaru i maju), što je uticalo da godišnji rast u prvoj

polovini 2023. bude 21,4 odsto i učešćem u strukturi stope rasta ukupne inflacije potrošačkih cena od 7,2 odsto.

U strukturi međugodišnje stope rasta cene čvrstih goriva (37,8 odsto), rast cene drva za ogrev je činio 71,0 odsto ukupnog godišnjeg rasta stope čvrstih goriva, dok su ostalo činili cena mrkog uglja, lignita i cene usluga prevoza uglja i seče drveta.

Troškovi proizvođača sektora snabdevanja električnom energijom,

gasom, parom i klimatizacija za domaće tržište u istom periodu imali su međugodišnji rast od 8,7 odsto, dok su troškovi proizvođača prerade drveta i proizvoda od drveta, osim nameštaja za domaće tržište u istom

periodu porasli za 19,0 odsto i u proseku perioda (Q1 2014 – Q2 2023) prednjačili dinamici cene drveta za ogrev za jedan kvartal.