Tomislav Mićović: Stabilnost snabdevanja ne treba da bude ugrožena limitiranjem marže

BEOGRAD - Generlni sekretar Udruženja nafnih kompanija Srbijie (UNKS) Tomislav Mićović izjavio je danas da je na evropskom tržištu već vidljiva nestašica dizel goriva i da je za tržište sada veoma važno da stabilnost snabdevanja ne bude ugrožena limitiranjem marže.

Naglasio je da u Srbiji i u regionu dizela ima dovoljno, ali da smo mi manje otporni na poremećaje.

"Ukoliko dođe do nekog poremećaja, te rezerve su vrlo limitirane i teško možemo očekivati da bilo ko može tako brzo i lako da nadoknadi nedostajući dizel. Tako da su važne nacionalne zalihe, koje mogu da pomognu u takvim situacijama da se premosti. Za sad nema poremećaja i poremećaji se svakako ne mogu najavljivati“, rekao je Mićović za RTS.

Ističe da je država po raznim osnovama povećala zalihe, precizirajući da Srbija ima obavezne rezerve, rezerve derivata nafte, da imamo Republičku direkciju za robne rezerve, a ima i operativne rezerve naftnih kompanija, a one su na višem nivou nego što su ranije bile.

"Zalihe nikada nisu dovoljne, ali s druge strane, ako preterate u njihovom formiranju, onda je to malo preskupo, pa treba naći pravi balans", kazao je Mićović.

Podsetio je i da je Međunarodna agencija za energetiku posle tri kvartala konstatovala da će 2023. zaista biti znatno veća potražnja za naftom i ukupna potrošnja će biti na rekordnih skoro 102 miliona barela na dan, a to niko nije očekivao da će se desiti ove godine.

Kako je dodao, neki izvori kažu da će OPEK nastaviti i iduće godine da smanjuje proizvodnju.

"Oni će se truditi da održe cenu, mislim na ovom nivou, a upravo sada ona je 92-93 dolara po barelu, jer ukoliko cena bude preko 100 dolara po barelu, to će znatno uticati na potrošnju. To ne ide nikome u prilog. Nije samo ponuda nafte nestabilna, nego i potražnja vrlo fluktuira", kazao je Mićović.

Navodi i da se u Srbiji maloprodajna cena goriva formira u skladu sa Uredbom koja je na snazi već 20 meseci, kao i da je određuje država svakog petka do narednog petka.

"Znači, prethodnog petka, 29. septembra, na snazi su bile niže akcize i jedino to je moglo da se ubaci u formulu u kojoj se izračunava maksimalna maloprodajna cena. Sledećeg petka će to biti sasvim drugačije. Maloprodavci koji prodaju po ovim maksimalnim cenama, pitanje je da li će za taj novac moći da kupe sledeći litar goriva u veleprodaji", kaže Mićović.

On međutim ističe da nije samo akciza ta koje utiče na veleprodajnu cenu, iako jeste jedna bitna komponenta, ali da i drugih uticaja i drugih parametara.

Odgovarajući na pitanje da li su naftne kompanije već ukalkulisale nove akcize koje važe od 1. oktobra, Mićović kaže da one to moraju da urade.

"Moraju da ukalkulišu i moraju državi da plate zapravo taj uvećani iznos na benzin i dizel. Znači ima još nekoliko derivata koji nisu toliko zanimljivi za potrošača neposredno, ali sve te akcize su naravno povećane od nedelje i svi koji stavljaju na tržište te derivate nafte moraju da plate veće akcize. Ali činjenica je i da dve godine nisu povećavane i nisu korigovane cene akciza", istakao je generalni sekretar UNKS.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama koje je Vlada Srbije usvojila početkom septembra predviđeno je da od 1. oktobra akcize na derivate nafte, ali i duvanske prerađevine i alkoholna pića, kafu i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta budu veće za osam odsto, a u obrazloženju razloga za donošenje ovog zakona navedeno je da se predloženim povećanjem akcize, očekuje povećanje prihoda od akciza, pre svega, od derivata nafte i cigareta od oko četiri milijarde dinara do kraja 2023. godine.