Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u periodu januar-septembar iznosila 487 milijardi evra

BEOGRAD - Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije je bila u periodu januar-septembar 487,04 milijarde evra, što je za 1,3 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Glavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno bili su kada je reč o izvozu: Nemačka, BiH, Italija, Mađarska i Rumunija, a kada je reč o uvozu Nemačka, Kina, Italija, Rusija i Turska.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena izražena u dolarima iznosi

527,53 milijarde evra, što je rast od 0,2 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period.

Izvezeno je robe u vrednosti od 23287,6 miliona dolara (232 milijarde), što je čini rast od 7,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 29465,8 miliona dolara, što je za 4,8 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 21503,3 miliona, što je čini rast od 5,6 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Uvoz robe imao je vrednost od 27201,5 miliona, što predstavlja smanjenje od 6,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 6178,2 miliona dolara, što čini smanjenje od 33,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izražen u evrima, deficit iznosi 5698,2 miliona, što je smanjenje od 33,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 79,0 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 70,1 odsto.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,1 odsto); sledi Beogradski region (24,2 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (20,7 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (19,6 odsto), a oko 2,4 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42,9 odsto); slede Region Vojvodine (33,4 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (13,1 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,5 odsto), a oko 2,0 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

Kako je navedeno, ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije.

To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe.

Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima.

Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 62,0 odsto (14445,7 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 25,9 odsto (6031,6) i oprema, 12,1 odsto (2809,2). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0 odsto (1,0 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 56,4 odsto (16624,5 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 19,4 odsto (5706,5), i oprema, 11,5 odsto (3390,9). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,7 odsto (3743,9 mil. dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,5 odsto ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2268,1 miliona dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: električne energije, žitarica i proizvoda od njih, pića, nafte i naftnih derivata i drumskih vozila.

Izvoz Srbije iznosi 3629,4 a uvoz 1361,3 miliona dolara za posmatrani period.

Pokrivenost uvoza izvozom je 266,6 odsto. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 3349,4 a uvoz 1257,7 miliona evra (suficit je 2091,7 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 266,3 odsto).

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i električna energija, a uvozi se električna energija i koks i polukoks od kamenog uglja) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Hrvatskom, Švedskom, Češkom, Bugarskom, Velikom Britanijom, Mađarskom, Moldavijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova).

Sledi deficit sa: Turskom, Italijom, Irakom, Ruskom Federacijom, Nemačkom, Belgijom, Holandijom, Austrijom, Kazahstanom, Poljskom, Španijom, Danskom, Slovenijom, Grčkom, Francuskom, Švajcarskom ...

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 33,0 odsto ukupnog izvoza.

Uvoz prvih pet odseka čini 25,0 odsto ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 12,8 odsto.

U septembru 2023. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 2576,8 miliona dolara, što čini povećanje od 1,5 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Uvoz je iznosio 3189,2 miliona dolara, što je smanjenje od 3,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 2402,6 miliona evra, što čini smanjenje od 5,7 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Uvoz je iznosio 2975,2 miliona evra, što je smanjenje od 10,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks septembar 2023/avgust 2023. godine pokazuje pad izvoza za 1,9 odsto i rast uvoza za 3,0 odsto.

Računato u evrima, desezonirani indeks septembar 2023/avgust 2023. godine pokazuje pad izvoza za 2,9 odsto i rast uvoza za 4,1 odsto.

Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (161 miliona dolara); drugo mesto pripada izvozu električne energije (86 miliona dolara); na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata, sa 77 miliona dolara; sledi izvoz rafinisanog bakra, sa 65 miliona dolara; poslednje mesto pripada izvozu delova i pribor za motorna vozila, sa 52 miliona dolara.

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (197 miliona dolara) naš prvi uvozni proizvod; drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju (92 miliona dolara); na trećem mestu liste je uvoz prirodnog gasa (52 miliona dolara); sledi uvoz električne energije (50 miliona dolara); poslednje mesto zauzima uvoz ostalih električnih provodnika, za napon ≤1000V sa 39 miliona dolara.