Čadež: Konkurentost Evrope nije više pitanje samo EU

BEOGRAD - U Privrednoj komori Srbije (PKS) danas je predstavnicima privrede i poslovnih udruženja predstavljen Izveštaj Evropske komisije (EK) o Srbiji za 2023. godinu i novi Plana rasta za Zapadni Balkan.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je da mu je velika čast što se u kući srpske privrede predstavlja izveštaj o onome što je Srbija  tokom protekle godine uradila, odnosno šta je moglo bolje i šta se očekuje od srpskih kompanija. 

Naglasio je da konkurentnost Evrope nije više samo pitanje Evropske unije (EU) i 27 zemalja članica, već je ono pitanje Evropskog kontinenta i Evropske ekonomske strukture čiji je deo i Srbija. 

"Pitanje konkurentnosti više nije pitanje samo Brisela, nego je pitanje celog kontinenta i zato je važno da započnemo jedan novi dogovor da bismo održali Evropu tamo gde joj je mesto, a to je među vodećim ekonomskim regionima sveta", kazao je Čadež.

Zahvalio je EK što je u izveštajima dala izuzetan značaj onome što privreda, ne samo Srbije, nego i Zapadnog Balkana, zahteva unazad tri godine, a to je što ranije uključivanje celog regiona u jedinstveno tržište, čak i pre zvaničnog  punopravnog članstva u EU.

"Bez ovoga naše privrede jednostavno nisu u stanju da opstanu. Izveštaji su korisni kako za vladu, tako i za sva ministarstva, posebno ona koja se bave evropskim integracijama, ali i reformama i promenama koje su nam neophodne da bismo ojačali našu privredu i završili kulturne reforme", naglasio je Čadež. 

Prema njegovim rečima, često se zbog svih tih detalja zaboravlja širi kontekst izveštaja, a to je napredak Srbije ka EU i integraciji ovog dela kontinenta u uniju. 

"Kao kontinent, u istom smo problemu zato što postajemo nekonkurentni na svetskom globalnom tržištu. Kada pogledate stope rasta Evrope 27, članice EU daleko su ispod Sjedinjenih Američkih Država ili Japana", kazao je predsednik PKS.

Podsetio je i da Srbija najviše izvozi u EU, više od 70 odsto, kao i da u našu zemlju najviše investicija dolazi iz te zajednice.

Čadež je naveo i da je novim Planom rasta za Zapadni Balkan predviđena metodologija koja će omogućiti državama ovog regiona da drugačije raspolažu novcem koji dolazi iz Brisela i da mogu da planiraju svoje reforme, kao i prilagođavanje svojih ekonomija, zelenu tranziciju i veće fondove na način na koji to rade i evropske ekonomije.