Đedović Handanović: "Bela knjiga" nezaobilazna i za narednu vladu

BEOGRAD - Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da će "Bela knjiga" Saveta stranih investitora (FIC)  biti nezaobilazni izvor dobrih informacija i za narednu vladu koja će, kako je rekla, nastaviti putem reformi, unapređenja poslovnog ambijenta i stvaranja uslova za nove investicije za ekonomski rast i razvoj. 

Ona je na predstavljanju 21. "Bele knjige", publikacije koja predstavlja sveobuhvatnu sliku poslovne i investicione klime u Srbiji sa preporukama za njeno unapređenje, koje od 2003. objavljuje Savet stranih investitora, zahvalila svima iz Saveta što pozitivno utiču na naš rast i razvoj i što je Srbija njihovim doprinosom došla do nekih korisnih preporuka.

"Kontinuiranim dijalogom smo uspeli da uočavamo koje su sve problemi na kojima treba ubrzano da radimo, na kojima smo već radili i neke smo i prevazišli, ali da moramo da nastavimo pre svega dijalog, da se čujemo i da dolaziimo do još boljih rešenja koja su važna za naš budući razvoj", naglasila je ministarka.

Ona je dodala da je godina na izmaku, koja je obuhvaćena Belom knjigom, bila izazovna kada je reč o makroekonomiji, odnosno inflaciji i ceni energenata, ali i zbog nepredvidivih globalnih dešavanja i ratnih žarišta u Istočnoj Evropi i na Bliskom Istoku.

Uprkos svemu tome, kako je naglasila, Srbija je ostvarila napredak po pitanju više od 100 preporuka koje je dao FIC, a da je energetski sektor ostvario najviši prosečan rejting od svih oblasti.

"I Međunarodni monetarni fond (MMF) je takođe u zadnjoj reviziji rekao da smo pokrenuli reforme i da nastavljamo na dobrom putu", naglasila je Đedović Handanović.

Prema njenim rečima, Srbija je stvorila bazu da energetika bude zamajac privrednog rasta i razvoja Srbije u narednom periodu što potvrđuju i rezultati iz trećeg kvartala ove godine.

Posebno je naglasila da je energetika sektor gde se ništa ne može uraditi u kratkom periodu i da se planiranje u toj oblasti odnosi na naredne decenije.

Ministarka je kazala da se u preporukama Bele knjige  izdvajaju i drugi sektori u Srbiji kada je reč o napretku, između ostalog to su zaštita korisnika finansijskih usluga, fiskalizacija i elektronsko fakturisanje, borba protiv nedozvoljene trgovine, telekomunikacije, katastarski postupak, ali i sektor farmacija. 

Ponovila je i da je Srbija u prethodnom periodu ostvarila dobre rezultate, podsećajući da je bruto domaći proizvod u septembru 2023. porastao za 3,5 odsto godišnje, posle rasta od 1,7 odsto godinu na godinu u drugom kvartalu i 0,9 odsto u prvom kvartalu. 

"Moramo da budemo svesni da je u EU zoni zabeležen skroman rast BDP od svega 0,5 odsto, što je smanjenje za 0,1 odsto u poređenju sa prethodnim tromesečnim periodom. Evidentno je da će se ekonomija evrozone suočiti sa stagnacijom. Nemačka beleži pad bruto domaćeg proizvoda. U tim uslovima, znajući koliko Srbija zavisi od ekonomija u EU, imamo razloga da budemo zadovoljni", kazala je ministarka energetike.

Ona je dodala i da je neto priliv stranih direktnih investicija od januara do avgusta iznosio 2,5 milijardi evra što je za tri odsto više u odnosu na isti period prošle godine, precizirajući da je najveći deo investicija bio usmeren u izvozno orijentisane sektore, oko 65 odsto.

Navela je i da je javni dug Srbije na kraju avgusta 2023. bio 50,9 odsto, odnosno 35 milijardi evra, i značajno je manji od javnog duga država EU koji iznosi 83 odsto.

"Vrlo je verovatno i da će inflacija u Srbiji završiti na nivou ispod ciljanih osam odsto na kraju ove godine, i u oktobru je već pala na 8,5 odsto što je brže nego što smo to očekivali", kazala je ona.

Prema rečima ministarke, sve aktivnosti Vlade u prethodnom periodu doprinele su pozicioniranju Srbije kao atraktivne destinacije u koju investitori veruju, što potvrđuje i podatak da smo se izborili i za organizaciju specijalizirane izložbe EXPO 2027, koja će biti dodatni podsticaj investicijama u narednim godinama, pre svega, kako je naglasila građevinskoj industriji i turizmu.

"Zahvaljujući dobrom obrazovnom sistemu i talentovanim ljudima iz naše zemlje, Srbija je danas prepoznata kao tehnološki hub u Evropi, u kojoj su smeštene jedinice za istraživanje i razvoj", rekla je ona.

To je, kako je istakla, doprinelo i ubrzanom rastu sektora informaciono-komunikacionih tehnologija, u kojem se beleži povećanje izvoza od čak pet puta u poslednjih šest godina, odnosno sa 740 miliona na 3,8 milijardi evra u 2023.

Đedović Handanović je navela i da Srbija ima najviše investitora iz zemalja EU koje su naš najvažniji trgovinski partner, ali i da su za investiranje u našu zemlju zainteresovani investitori iz Azije. 

Zato. kako je istakla, Srbija treba da nastav da osluškuje potrebe investitora u jednom otvorenom dijalogu, ali i da unapređuje zakonske okvire .

"Planirana ulaganja u energetski sektor u narednih 10 godina koje smo procenili i usvojili posebnim dokumentom Vlade Srbije su 15 milijardi evra", najavila je ministarka.

Prema njenim rečima, ta sredstva će biti uložena u izgradnju reverzibilnih hidroelektrana, novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, jačanju naše prenosne, ali i distributivne mreže, kao i izgradnju gasnih interkonektora, gasnih skladišta, novih naftovoda i skladišta derivata nafte. 

"Kao što je u ovogodišnjem izveštaju FIC energetski sektor među sektorima koji najviše doprinose u napredovanju poslovnog ambijenta, verujem da će, takođe, energetski sektor doprineti u narednim godinama ukupnom privrednom rastu", zaključila je Đedović Handanović.