Dragašević: NBS ima rekordne rezerve zlata od 39,5 tona

BEOGRAD - Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Nikola Dragašević izjavio je danas da su devizne rezerve Srbije na kraju oktobra iznosile rekordnih 24,4 milijardi evra i da centralna banka ima i rekordne rezerve zlata od 39,5 tona koje su između 2,3 i 2,4 milijarde evra.

"Posebno dinamičan rast tih zlatnih rezervi zabeležen je u prethodnih 11 godina i one su povećane 2,5 puta količinski, a gotovo četiri puta u vrednosti s obzirom da su 2012. one iznosile oko 0,6 milijardi, a sada iznose 2,4 milijarde evra", kazao je on Tanjugu.

Dragašević je naveo i podatak da Srbija sada ima više od 3.000 poluga zlata, dok je 2012. u trezorima NBS bilo svega nešto iznad 1.000 poluga.

Prema njegovim rečima, centralna banka Srbije je u prethodnih 11 godina povećala svoje zlatne rezerve na međunarodnom tržištu, ali i iz domaće proizvodnje.

Viceguverner je dodao i da potražnja za zlatom na globalnom nivou, poslednjih godina raste, jer je, kako ističe, zlato dobar čuvar vrednosti i da u inflatornim periodima taj plemeniti metal dobija na značaju, odnosno na svojoj vrednosti.

"Svaki put kada postoji povećana neizvesnost, a u prethodne četiri godine, počevši od 2020, bilo je mnogo kriza jedna za drugom, zlato dobija na vrednosti. Živimo u ambijentu povećane globalne neizvesnosti, pa je stoga očekivano da zlato dobija na vrednosti", kazao je on.

Naveo je i da je 2022. godina bila je rekordna kada je reč o potražnji centralnih banaka i njihovih kupovina zlata i da su ti trendovi i u ovoj godini nastavljeni, što je potvrdio i poslednji kvartal.

Dragašević je pojasnio i da se kada se priča o centralnim bankama i zlatnim polugama, misli o monetarnom zlatu koje treba da zadovolji najviše standarde kvaliteta, odnosno finoće ili čistoće koje moraju biti minimalno 99,5 procenata zlata u poligma, dok je u NBS-u kvalitet tih zlatnih poluga viši, tačnije u tim zlatnim polugama ima 99,99 odsto zlata.

Na pitanje da li bi građani trebali razmisliti da štede na ovaj način, vuceguverner kaže da NBS i guverner uvek insistiraju na tome da nikada ne daju preporuke, jer odluka o investiranju ili deponovanju određenih depozita na štednji je individualna odluka svakog pojedinca.

"Mi transparentno dajemo podatke o tome šta je dostupno od investicionih alternativa, kakve su prednosti i rizici različitih investicionih alternativa ulaganja, bilo da je reč o štednji, o investiranju u zlato, nekretnini ili neki drugi oblik aktive. Jako je važno da građani, kada donose svoju individualnu odluku, imaju u vidu sve prednosti i rizike tog ulaganja", naglasio je sagovornik Tanjuga.

Dodao je da je dinarska štednja isplativija i u kratkom i u dugom roku u odnosu na štednju u devizama.

On je naveo i da krize poverenja građana u banke više nema zato što je, kako ističe, naš bankarski sistem izuzetno stabilan i visoko likvidan, a to znači da ima dovoljno sredstava da odmah odgovori na bilo koji zahtev za povlačenjem depozita.

"Imamo jednu stabilnost finansijskog sektora u prethodnoj deceniji i zato je sve veće poverenje i štediša za ulaganje u domaćim bankama.To potvrđuju i podaci o deviznoj, tako i o dinarskoj štednji. Dinarska štednja je prešla protivrednost od jedne milijarde evra, dok je devizna štednja na nivou od 14,2 milijarde evra", kazao je on.

Dragašević je naveo i podatak da je u poslednjih sedam godina, od 2017. godine, NBS neto kupila više od 8,5 milijardi evra, kako bi sprečila preterano jačanje dinara i održala stabilan kurs.

"Stabilnost deviznog kursa je važna za izvesnost poslovanja u domaćem okruženju, za različite segmente ekonomije, ali i za monetarnu stabilnost. Imali smo primere različitih zemalja koje su u ambijentu povećene uvozne inflacije, imale devalvaciju svoje valute, pa inflacija prešla i 20 odsto u njihovom slučaju", kazao je on.

NBS, kako je istakao, nije to dozvolila ni 2022. kada su bili povećeni depreciacijski pritisci, te je održana ta relativna stabilnost kursa što je važno za održanje finansijske stabilnosti kako se slabljenje valute ne bi prelilo na takozvani kreditni rizik, odnosno da građani imaju veće obaveze otplate svojih kredita koji su evroindeksirani.

"Mi sada imamo nivo od oko tri odsto problematičnih kredita što je na nivou rekordno niskog nivoa. Dakle ta relativna stabilnost kursa dinara važna je i za monetarnu i finansijsku stabilnost, odnosno za stabilnost cena i domaćeg bankarskog i finansijskog sistema", kazao je on.