Profesor Arsić: Sledeće godine očekujemo rast BDP-a od oko tri odsto, inflaciju do pet odsto

BEOGRAD - Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji će ove godine iznositi 2,3 do 2,4 odsto, što je slično kao i prošle godine, inflacija će iznositi oko 12,5 odsto ali ona unutar godine usporava, dok će fiskalni deficit biti manji od planiranih 2,8 odsto, izjavio je danas profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i glavni i odgovorni urednik Kvartalnog monitora Milojko Arsić.

On je na predstavljanju ove publikacije na Ekonomskom fakultetu naveo da se u sledećoj godini očekuje rast BDP od oko tri odsto, prosečne inflacije 4,5 do pet odsto, deficit tekućeg bilansa od oko tri odsto, zatim blago smanjenje nezaposlenosti kao i rast realnih zarada za tri do četiri odsto.

"Sva ova kretanja naravno zavisiće od geopolitčke situacije u svetu, i ako evropska privreda bude brže napredovala to će biti dobro i za Srbiju i kretanja u našoj zemlji. Produženje stagnacije ili recesija u zemljama glavnim ekonomskim partnerima Srbije bi usporilo njen rast", istakao je on.

Što se inflacije tiče, naveo je da se očekuje da će Narodna banka Srbije zadržati restiktivnu monetarnu politiku, dok inflacija ne uđe u ciljani koridor a to bi prema njegovim rečima moglo da se Govoreći o proceni privrednog rasta u sledećoj godini, Arsić je rekao da će osnovni pokretači tog rasta biti rast realnih dohodaka, blagi oporavak Evropske unije, dok će visoke kamatne stope usporavati rast.

Istakao je da će predizborna trošenja imati mali pozitivni uticaj na rast privrede tokom prvog kvartala ali da će usporiti pad inflacije.

Prema njegovim rečima stanje na tržištu rada ove godine stagnira, što pokazuju podaci koji kažu da je u prva tri kvartala stopa nezaposlenosti iznosila 9,6 odsto a u trećem devet odsto, što je nepromenjeno u odnosu na prošlu godinu.

"Kada je reč o zaradama, međugodišnji rast realnih zarada se povećava iz kvartala u kvartal. Realne zarade su u prva dva kvartala porasle za jedan odsto a u trećem za 2,4 odsto", rekao je on.

Arsić je istakao da se nastavlja visok priliv stranog kapitala u Srbiju, pa je priliv stranih direktnih investicija iznosio blizu tri milijarde evra što je blizu šest odsto BDP, a strane direktne investicije u ukupnim investicijama učestvuju sa oko 30 odsto.

Što se inflacije tiče naveo je da ona snažno usporava i da je u periodu jul-novembar prosečna mesečna inflacija iznosila 0,3 odsto, dok je međugodišnja inflacija u novembru od osam odsto bila duplo manja od one u maru.

"Narodna banka Srbije nastavlja politiku držanja kursa na približno fiksnom nivou. Zbog velikog priliva kapitala iz inostranstva, kao što su strane direktne investicije, doznake i drugo, postojali su snažni pritisci za jačanje dinara. NBS je kupovinom deviza u neto iznosu od 3,25 milijardi evra sprečila jačanje dinara, što je dobro", ocenio je on.

Ukazao je da i Evropa i Srbija u 2024. godinu ulaze sa nižom inflacijom nego što je bilo predviđeno pre nekoliko meseci a kao razloge za to naveo da će centralne banke u prvim mesecima zadržati visoke kamatne stope, da će pad kamatnih stopa nakon toga verovatno biti umerene,zatim da je planirano smanjenje fiskalnih deficita u većini zemalja te da su troškovni pritisci na tržištu rada nešto slabiji.

"Prognoziramo da bi prosečna inflacija u Srbiji u narednoj godini mogla da iznosi 4,5 do 5,0 odsto a da će inflacija ući u ciljni koridor tri plus minus 1,5 odsto tokom druge polovine godine. Rizici da se ova prognoza ne ostvari su eventualni veći skok svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, što bi usporilo opadanje inflacije, kao i preuranjeno obaranje kamatnih stopa koje bi takođe usporilo obaranje inflacije", naveo je Arsić.

Osvrnuo se i na fiskalni deficit i ocenio da je planirani fiskalni deficit od 2,2 odsto BDP-a u skladu sa održivošću fiskalne politike, te da će njegova realizacija dovesti do blagog opadanja javnog duga u odnosu na BDP.

Ocenio je da bi bilo dobro da se nakon formiranja nove Vlade Srbije pokuša sa dodatnim smanjenjem deficita.